Eksluzivna poslovna konferencija

„MEĐUNARODNI BIZNIS SEKTOR U SRBIJI 2010“

4. jun, 2010. Kristalna dvorana hotela Hyatt Regency, Beograd

Organizator: Business Dialogue

CILJ KONFERENCIJE

Cilj ove ekskluzivne konferencije na najvišem nivou jeste da uspostavi najširi dijalog između lidera sve većeg broja stranih poslovnih asocijacija i najviših zvaničnika relevantnih institucija Republike Srbije, te  visokih predstavnika EU i zemalja regiona.

U skladu sa najvišim standardima koje kompanija  aim i magazin CorD, sada i uz participaciju Business Dialoque i Financial Times-a, neguju već gotovo čitavu deceniju, ovim značajnim dogaðajem želimo da etabliramo visok nivo produktivne razmene mišljenja između globalnog poslovnog sektora koji posluje kod nas i donosioca odluka iz najviših državnih institucija. U ovom poduhvatu imamo najširu podršku visokih predstavnika međunarodnog biznis sektora koji posluje u našoj zemlji, kao i od najviših institucija Srbije i EU.

Posebnost ove konferencije u odnosu na sve ostale sa sličnim konceptima, jeste u podsticanju kritičkog, ali konstruktivnog razgovora koji će zaista rezultirati u poboljšanju i unapređenju opšte investicione i ekonomske klime u Srbiji i u regionu.

Ovaj događaj samo je prvi u nizu specijalnih i ekskluzivnih skupova koji će se baviti otvaranjem, ali i rešavanjem najbitnijih pitanja od interesa, kako za velike kompanije iz svih oblasti poslovanja, tako i za sveukupni ekonomski napredak naše zemlje i okruženja.

FORMA KONFERENCIJE

Forma konferencije „International Business Sector In Serbia 2010“ je debatnog i otvorenog tipa, sa dva diskusiona panela, uvodnim i ključnim izlaganjima na teme od najvećeg interesa za prisutne učesnike i goste.

Konferencija će biti organizovana svake godine, sa ciljem upoređivanja dogovorenih i postignutih rezultata, sve dok ne postane dobra i poznata tradicija u poslovnom svetu.

Ovaj skup već izaziva veliko interesovanje domaćih i stranih medija, budući da su mnoga pitanja u sferi ekonomije i regionalne saradnje ostala otvorena.

Takođe, na inicijativu velikog broja diplomata i zvaničnika EU, ovaj događaj ima za cilj da kroz formalnu diskusiju upozna i javnost o kretanjima u ekonomiji i zakonodavstvu Srbije.

Moderatori su poznati i vrsni poznavaoci ekonomije Srbije, ali i celog regiona, tako da će sama debata biti izuzetno produktivna, zanimljiva i korisna.

Posebno će biti ostavljena mogućnost otvorenog postavljanja pitanja učesnicima iz državnog establišmenta, kako bi se na pravi način ostvarila duboka i plodotvorna komunikacija između dve ciljne grupe: Vlade Srbije i poslovnog sveta.

Svaki diskusioni panel biće dinamičan, otvoren, vođen iskrenim nastojanjima da svi učesnici i gosti imaju konkretne koristi od prisustva na ovom događaju, koji će biti izuzetno medijski pokriven.

Zašto je Srbija atraktivna?

* Najniži porez na dobit u regionu
* Jeftina, a kvalitetna radna snaga u Srbiji
* Povoljan geografski položaj i velike nfrastrukturne prednosti
* Ubrzan rad na zakonima za sprečavanje korupcije, giljotinu propisa, reforma Zakona o privatiziciji, nova poreska politika

Šta je Srbiji još potrebno?

* smanjenje nepotrebne birokratije,
* povećanje efikasnosti u javnoj administraciji,
* brže donošenje važnih zakona,
* unapređenje opšte infrastrukture,

samo su neki od preduslova za bolju saradnju stranih kompanija sa privredom Srbije, kao i za dolazak novih investicija – poručuju ambasadori stranih zemalja u Srbiji, ekonomski atašei i predstavnici stranih privrednih komora.

AGENDA:

09:00 – 09:30: registracija govornika i učesnika, welcoming coffee

09:30 – 09:35: otvaranje konferencije, pozdravljanje gostiju i učesnika, najava Key-Note Speakera

09:35 – 10:00: Uvodno izlaganje Key-note speakera, istraživanje/analiza priliva stranih investicija u Srbiju i stanje investicija u zemlji

10:00 – 11:30: 

I PANEL Prednosti i nedostaci Srbije kao poželjne investicione destinacije – iskustva predstavnika stranih investitora

MODERATORI:

Neil MacDonald, Financial Times i Mark Lowen, BBC

GOVORNICI:

1. g. Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja
2. g. Nebojša Ćirić, državni sekretar za privredu i privatizaciju Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja
3. Alberto Kamarata, šef sektora za evropske integracije Delegacije EU
4. H.E. Dimitrios Kipreos, šef Misije OEBS u Srbiji
5. predstavnici najvećih stranih investitora

TEME:

* Značaj Prelaznog trgovinskog sporazuma između Srbije i Evropske unije (u oblasti trgovinske liberalizacije, konkurencije, intelektualne svojine, tranzitnog saobraćaja i kontrole državne pomoći), a  koji je na snazi od 1. februara 2010 – koja su nova pravila koja će učiniti Srbiju atraktivnim tržištem za strane investitore?
* Prednost Srbije – bescarinski pristup tržištu od oko 800 miliona potrošača; kako ga najbolje iskoristiti?
* Proces privatizacije u Srbiji – poteškoće i prednosti: obavezni investicioni period, nejasnoće ili nekompletne informacije po pitanju obaveza investitora pri kupovini preduzeća u Srbiji.
* Dokle se stiglo sa zakonima o nacionalizaciji i restituciji?
* Fokus Srbije treba da bude na industrijskoj proizvodnji i poljoprivredi, a ne toliko na uvozu i trgovini. Da li će se takva praksa promeniti u predstojećem periodu?

11:30 – 12:15: pauza za kafu i ručak

12:15 – 13:45:

II PANEL  - Q&A: Zašto su stale investicije i koje probleme imaju strane kompanije koje posluju u Srbiji?

MODERATORI:

Neil MacDonald, Financial Times i Mark Lowen, BBC

GOVORNICI:

1. Vesna Arsić, državni sekretar za međunarodne ekonomske odnose, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (potvrđeno)
2. g. Andreas Haidenthaler, ekonomski ataše ambasade Austrije uBeogradu (potvrđeno)
3. g. Nick Groves, šef Odeljenja za trgovinu i investicije, ambasada Velike Britanije u Beogradu (potvrđeno)
4. g. Cameron Werker, trgovinski ataše, ambasada SAD u Beogradu (potvrđeno)
5. g. Jevgenij Lukin, ataše za ekonomska pitanja, ambasada Ruske Federacije u Beogradu
6. g. Eric Blanchette, predsednik Francusko-srpske privredne komore i CEO Findomestic banke u Srbiji (potvrđeno)
7. g. Vasilios Dertilis, predsednik Borda direktora Helenske poslovne asocijacije u Srbiji (potvrđeno)
8. g. Skip Bornhuetter, predsednik AmCham-a Srbija/GM kompanije Philip Morris d.o.o. (potvrđeno)

TEME:

* Obezbeđivanje bankarskih garancija za kapitalne projekte – koje su preporuke stranih kompanija na ovom planu?
* Pristup Srbije trećim tržištima preko velikih brendiranih globalnih kompanija u Srbiji – kako Srbija koristi ovu mogućnost?
* Kakvu sigurnost investicija nudi država Srbija velikim investitorima?
* Prema indeksu Transparency International, Srbija je na 83. mestu po korupciji. Strani  investitori će najviše pažnje obratiti na mere Vlade Srbije u ovoj oblasti, odmah posle giljotine propisa. Dokle se stiglo u borbi protiv korupcije?
* Simplifikacija birokratije i giljotina propisa smanjili bi troškove u stranim kompanijama koje ovde posluju – kada se očekuje finalizacija tog procesa?
* Strani investitori pažljivo prate reformu Zakona o privatiziciji - da li će biti iznenadnih nepredviđenih promena u poreskom sistemu ili u drugim relevantnim  zakonskim odredbama, a koji bi rezultirali velikom skepsom među stranim investitorima?

13:45 – 14:15: farewell cocktail

GOSTI:

1. predstavnici UO najvećih stranih kompanija koje posluju u Srbiji
2. generalni direktori i top-menadžeri najvećih stranih kompanija koje posluju u Srbiji
3. predstavnici najvećih svetskih konsultantskih kuća u oblasti visokog poslovanja
4. predstavnici svih relevantnih štampanih i elektronskih medija u Srbiji

Galerija slika

OPORAVAK POČEO VEĆ KRAJEM PROŠLE GODINE

Konferencija „Međunarodni biznis sektor u Srbiji 2010“ u organizaciji „Business Dialogue“ i magazina CorD okupila je 4. juna na jednom mestu predstavnike međunarodnog biznisa koji posluju u Srbiji i najviših institucija Srbije i Evropske unije. Cilj konferencije, koja će ubuduće biti organizovana svake godine, jeste da se uspostavi širok dijalog između globalnog poslovnog sektora i donosilaca odluka u najvišim državnim institucijama i da, kroz njihovu diskusiju, upozna javnost sa kretanjima u ekonomiji i zakonodavstvu Srbije. Kao opšti zaključak održane konferencije moglo bi se izvući to da su predstavnici državnih institucija uglavnom zadovoljni načinom na koji Srbija izlazi na kraj sa posledicama svetske ekonomske krize i da su optimistični kada je reč o sudbini direktnih investicija u Srbiju. Sa druge strane, predstavnici biznisa i međunarodnih institucija, premda dele optimizam domaćih zvaničnika, smatraju da je pred Srbijom još mnogo posla, kao i da je potrebno da se državni aparat više posveti investitorima koji su već tu, a ne samo privlačenju novih. U prvom panelu posvećenom prednostima i nedostacima Srbije kao poželjne investicione destinacije učestvovali su: Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja i potpredsednik u Vladi Republike Srbije, Simon Gray, šef kancelarije Svetske banke u Srbiji, Peter Burnie, partner PricewaterhouseCoopers, Alberto Cammarata, šef Odeljenja za evropske integracije, Delegacija evropske komisije u Srbiji, Nebojša Ćirić, državni sekretar za privredu i privatizaciju, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Nebojša Divljan, predsednik UO i generalni direktor Delta Generali osiguranja, Goran Pitić, potpredsednik Saveta stranih investitora (FIC) i Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste banke. Moderator panela bio je Neil MacDonald, Financial Times. Na Konferenciji u svojstvu gosta prisustvovali su Nj.E. gospođa Mary Burce Warlick, ambasador SAD u Beogradu, gospođa Jadranka Šturm Kocjan, privremeni otpravnik poslova Republike Slovenije u Beogradu, Slobodan Šešum, ekonomski savetnik, ambasada Slovenije, Heike Pörksen, prvi sekretar Nemačke ambasade u Srbiji, Stylianos Liagis, opunomoćeni ministar ambasade Grčke  i Georgios Chatzipetros, drugi sekretar Grčke ambasade u Beogradu, Manabu Shoji, Ambasada Japana, Jorge Andreu Arasa, šef ekonomskog i komercijalnog odeljenja ambasade Španije u Beogradu, Olivier Parquet, komercijalni ataše Francuske ambasade u Beogradu, Boško Ničić, gradonačelnik Zaječara i Nebojša Zdravković, zamenik gradonačelnika Kragujevca.

Izlažući analizu glavnih ekonomskih tokova u regionu centralne i istočne Evrope, Peter Burnie, partner konsultantske kuće PricewaterhouseCoopers, posebno je naglasio da Srbija, kao relaivno mala zemlja, sudeći po trendovima u poslednjem periodu, ima veliki investicioni potencijal. Kada je o Srbiji reč, Burnie smatra da je njena budućnost u investicijama srednjeg i manjeg obima i u učešću u regionalnim investicionim projektima. U svom vrlo optimističnom izlaganju, ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić, kao glavne prednosti Srbije kao investicione destinacije istakao je njen povoljan geostrateški položaj, kvalitetnu radnu snagu, dobar poreski sistem, ugovore o slobodnoj trgovini i makroekonomsku i političku stabilnost. Prema Dinkićevim rečima, najveći nedostaci Srbije su komplikovana i glomazna birokratija i nedovoljno razvijena infrastruktura. Kada je reč o infrastrukturi, već u junu, najavio je Dinkić, biće raspisani tenderi za izgradnju autoputeva Pojate Preljina, Paraćin do bugarske granice i od Šapca do Koridora 10, kao i prsten koji će povezivati autoputeve po centralnoj Srbiji sa Koridorom 10. Ministar ekonomije izrazio je uverenje da će ove godine privredni rast Srbije biti veći od dva odsto. Po njegovim rečima, oporavak od svetske ekonomske krize za Srbiju je počeo već u drugoj polovini prošle godine. Sprovođenjem giljotine propisa, Srbija je, prema rečima Dinkića, već počela da ukida nepotrebne zakonske i administrativne procedure, a sam proces je ubrzan u prethodna dva meseca. Ipak, u ovoj oblasti Srbija ima još mnogo posla, jer giljotinom propisa nisu obuhvaćeni svi privredni sektori. Pored toga, jedna od zamerki koja se tokom konferencije mogla čuti od predstavnika stranih kompanija, koje posluju u Srbiji, jeste da se birokratija sa jedne strane smanjuje, ali se s druge komplikuje. Naime, paralelno sa ukidanjem starih i nepotrebnih propisa donose se novi, koji zahtevaju dodatnu papirologiju i nove dozvole. Šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Simon Gray, istakao je da ne želi da umanjuje optimizam ministra ekonomije, ali da Srbija, u svom putu ka boljitku, mora mnogo više da se oslanja na unutrašnje, umesto, kao do sada, na spoljašnje resurse. Gray je doveo u pitanje konkurentnost Srbije i osporio optimističnu tvrdnju ministra Dinkića o rastu izvoza: „Ako nivo izvoza posmatrate u procentima BDPa, on u Srbiji iznosi 30 odsto, što ipak znači da imate razloga za brigu. Hrvatska i Slovačka imaju izvoz od 40, odnosno 80 odsto BDPa. Iz toga za Srbiju proizilazi poruka da izvoz još treba širiti.“ Osim toga, Gray se zapitao i da li su kompanije u Srbiji profitabilne: „Ako uzmemo ukupne podatke, one su bile profitabilne samo 2006. i 2007. godine. Najveći gubici potiču od najvećih kompanija, a u Srbiji su to one koje su u državnom vlasništvu,“ rekao je Gray, napomenuvši da to nije samo stvar mikroekonomskog plana, jer se posledice prelivaju i na makroekonomiju. Po njegovoj tvrdnji, srpski privredni rast se pre krize uglavnom odnosio na neproizvodne grane: telekomunikacije, saobraćaj i trgovinu. U ovim granama, rast je iznosio oko 15 odsto, dok je u proizvodnim granama zabeležen rast od svega dva procenta: „Pred samu krizu, glavni izvor rasta bila je potrošnja. Srbija mora da stvori uslove u kojima kompanije mogu da rastu i napreduju i mora u većoj meri da generiše domaću štednju.

“Alberto Cammarata, šef odeljenja za evropske integracije Delegacije evropske komisije, u svom izlaganju se mahom osvrnuo na prirodu Prelaznog trgovinskog sporazuma Srbije i Evropske unije: „Glavne karakteristike zakonskog okvira za Prelazni sporazum su predvidivost, konkurentnost i jednako polje aktivnosti za sve. Prelazni sporazum nudi veću konkurentnost srpskom tržištu, jer predviđa njegovu veću liberalizaciju. Na taj način, ono će biti primerenije tržištu Evropske unije i međunarodnom tržištu.“  Govoreći iz ugla investitora koji već posluje u Srbiji, Nebojša Divljan, predsednik UO i generalni direktor Delta Generali osiguranja, apelovao je na državu Srbiju da zauzme uravnotežen i prncipijelan pristup prema investitorima, odnosno da održi datu reč i da uslove poslovanja ne menja u hodu: „Onaj ko investira u Srbiju, time kupuje neke uslove poslovanja, a njihova izmena je loša za imidž Srbije.“ Sa druge strane, Divljan je izneo primedbu i na račun stranih kompanija koje u Srbiji ne primenjuju iste standarde poslovanja kao u svojim zemljama: „Velike kompanije sebi dozvoljavaju neke manire koje u svojim zemljama ne bi. Nije dovoljno da neko samo pokaže strani pasoš da bi bio favorizovan. Standardi poslovanja moraju svuda da budu isti.“

“Investitor bi u budućnosti trebalo da bude privučen ne samo porezima na dobit i podsticajima za zapošljavanje i svime onim što je predviđeno programima vlade, nego da može da se kaže da Srbija jeste kompetitivno okruženje, zato što su u njoj doneti zakoni koje je trebalo doneti, zato što ih ne menjamo svaki čas, zato što poreski sistem, takođe, ne menjamo svaki drugi dan i ostalo. Još jednom – stabilnost i predvidivost su sigurno elementi koji bi privukli investitore u budućem period”, rekao je Goran Pitić, potpredsednik Saveta stranih investitora (FIC). Na Divljanovu primedbu o uslovima poslovanja nadovezao se i Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste banke: „Srbiji je potrebna veća predvidivost kursa i predvidivost uslova. Jedan od naših klijenata je veliki proizvođač mleka, koji je u svoj bizis plan za 2010. uključio i subvencije koje dobija od države, a onda su te subvencije umanjene. Država mora da garantuje predvidivost uslova poslovanja.“ Carić je istakao da je giljotina propisa dobar i potreban potez, ali, da papirologije u nekim oblastima još uvek ima previše, dok je u nekim drugim oblastima ima premalo. Kao jednu od birokratskih neregulisanih oblasti, Carić je naveo lizing: „Erste banka u Austriji, kroz lizing finansira opštine za potrebe izgradnje mostova, puteva, vrtića... To su stvari koje se mogu graditi iz lizinga i zbog kojih se lokalne samouprave u Srbiji nepotrebno opterećuju kreditima.“ Prema Carićevim rečima, banke u Srbiji imaju problem sa viškom likvidnosti i potrebna im je pomoć države da potroše ta sredstva: „Neki bi to nazvali planskom ekonomijom, ali i Britanija i Nemačka su dale garancije za sredstva privatnom sektoru. Zašto bismo mi bili veći katolici od pape?“

RECESIJA ZAUSTAVILA ’ZLATNU GROZNICU’

Peter Burnie, partner PricewaterhouseCoopers

Analiza stranih investicija u regionu centralne i jugoistočne Evrope pokazuje da relativno male zemlje, poput Srbije, imaju veće šanse da budu pobednici u periodu nakon najvećeg udara svetske ekonomske krize. Analizirali smo period od poslednjih 12 godina i on se može podeliti na tri faze. Prva je period od 1997. do 2002. godine. Drugu fazu, od 2003. do 2008. godine, nazvao bih zlatnom groznicom, jer je u tom periodu u analiziranim zemljama bilo najviše direktnih stranih investicija. Treća faza počinje 2009. godine i u njoj dolazi do velikog preokreta. Sve zemlje analiziranog regiona, osim Slovačke, beleže pad u svim parametrima. Dogodili su se recesija i slom kreditnog sistema, pa su pali svi tokovi. Sektorska analiza pokazuje da je najbrži bio pad u metalskoj industriji, građevini i na tržištu nekretnina. Najveći pad u ispitivanom regionu, kojom su obuhvaćeni i Rusija i Poljska, beleže Letonija i Slovenija. Opštem trendu pada nije podlegao jedino sektor alternativnih i obnovljivih izvora energije.

Udeo direktnih stranih investicija u bruto domaćem proizvodu bio je veći u zemljama koje su imale veći realni prihod po glavi stanovnika, niže troškove radne snage, niži nivo rizika meren prema premijama za kreditni rizik investiranja, kao i one koje su bile članovi Evropske unije ili im je pristup u Uniju bio izvestan.

Treba imati u vidu da su podaci naše analize pod uticajem velikih teritorija, gde su svi tokovi i parametri jači. Direktne strane investicije u region centralne i istočne Evrope tek 2014. će prevazići one iz 2008. Ulaganja su u 2008. iznosila ukupno 155 milijardi dolara, a istraživanje je pokazalo da se skroman oporavak očekuje od ove godine, a da bi ukupne direktne investicije u taj region 2014. mogle da dostignu 172 milijarde dolara. Procene govore da se iznos direktnih stranih investicija u regionu prepolovio u 2009. na 77 milijardi dolara, a kao najveći razlog vidimo pad u sektoru nekretnina koji je iznosio 71 odsto.

Istraživanje je pokazalo da bi značajan rast troškova radne snage u zemljama regiona, bez obzira na uticaj globalne recesije, mogao da utiče na usporavanje dolaska direktnih stranih investicija. Kao najvažnije faktore koji će uticati na oporavak u sektoru direktnih stranih investicija u regionu centralne i istočne Evrope vidimo brzinu kojom se percepcija investitora o riziku ulaganja u neku zemlju menja, kao i koliko će brzo rasti zarade u regionu u poređenju sa zemljama iz kojih dolaze ulaganja.

ŠEST PREDNOSTI I DVA NEDOSTATKA

Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja i potpredsednik u Vladi Republike Srbije

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja i potpredsednik u Vladi Srbije, Mlađan Dinkić otvorio je u petak 4.juna konferenciju „Međunarodni biznis sektor u Srbiji 2010“ u organizaciji Business Dialogue i magazina CorD, ističući prednosti i ukazujući na dve negativne strane investiranja u Srbiju. Koje su prednosti, kao i nedostaci investiranja i šta Vlada čini da Srbija postane još atraktivnija investiciona destinacija, bile su teme za razgovor s gospodinom Dinkićem.

Koje su glavne prednosti, a koji nedostaci investiranja u Srbiju?

Istakao bih šest prednosti i dva nedostatka. Što se tiče prednosti, Srbija ima odličan geostrateški položaj, nalazimo se na raskrsnici puteva i to jeste naša prednost, koju decenijama unazad nismo umeli da koristimo na pravi način. Druga prednost je vrlo kvalitetna i konkurentna radna snaga. To je možda naša najveća prednost. Zatim, Srbija ima veoma dobar i konkurentan poreski sistem, daleko najkonkurentniji među svim zemljama u okruženju, ali i u poređenju sa većinom zemalja Evropske unije. Kao četvrtu prednost izdvojio bih ugovore o slobodnoj trgovini sa EU, Rusijom, Turskom, CEFTA, EFTA. Dakle, Srbija ima ugovore o slobodnoj trgovini sa zemljama čija populacija ukupno broji milijardu ljudi. Naša peta prednost je makroekonomska stabilnost i veoma jak bankarski sistem koji je u stanju da prati direktne strane investicije. Na šestom mestu, možda će se neki iznenaditi, nalazi se politička stabilnost. Srbija već deset godina ima stabilnu političku situaciju. Imamo stabilan pravac ka Evropskoj uniji i u tom smislu nema nikakvih iznenađenja. Nedostaci su nedovoljno razvijena infrastruktura, pre svega saobraćajna i telekomunikaciona. Drugi nedostatak je komplikovana procedura, odnosno preobimna birokratija.

Kako danas ocenjujete implikacije svetske ekonomske krize na Srbiju?

Srbija je prošle godine imala pad bruto društvenog proizvoda (BDP) od 2,8 odsto, što nije strašno, imajući u vidu kako su prošle druge zemlje. Oporavak je za nas počeo u drugoj polovini prošle godine i, za razliku od prvog kvartala ove godine, kada smo imali blagi rast BDPa od 1 odsto, podaci za april i maj govore da smo ubrzali kretanje BDPa. Aprilski podaci govore da imamo rast od tri odsto u odnosu na prethodni kvartal. Zato mislim da će Međunarodni monetarni fond revidirati svoju poslednju procenu da će Srbija imati godišnji rast BDPa od 1,5 odsto. Prilično sam uveren da će to biti iznad dva odsto. Pretpostavljam da će u drugom kvartalu, rast biti oko tri, tako da će već u prvoj polovini 2010. rast BDPa biti veći od onoga što je prognozirao MMF. Prihodi iz budžeta su u aprilu i maju značajno ubrzani. Ukupni rast prihoda u budžetu u prvih 5 meseci ove godine je 6% u odnosu na isti period prošle godine. Ovih dana sam razgovarao sa kolegama iz Hrvatske i Makedonije, tamo je potpuno obrnuta situacija. U tim zemljama još uvek imaju pad BDPa i imaće ga do kraja godine, kao i pad prihoda u budžetu, bez obzira na to što su povećavali PDV. Mi nismo povećavali PDV i čini mi se da je to bio dobar potez. Ono na šta smo vrlo ponosni jeste kretanje izvoza, jer je u prvoj trećini 2010. izvoz porastao za čak 18 odsto. A pošto smo u prošloj godini imali pad od 20 odsto, vidimo da se izvoz u prva četiri meseca ove godine približio onom nivou na kom je bio pre početka krize.

Koja je grana privrede najviše osetila krizu?

Industrija se solidno oporavlja, u aprilu smo imali rast od 11 odsto u odnosu na april 2009. Kumulativno, za prva četiri meseca rast proizvodnje iznosi oko pet odsto u odnosu na isti period prošle godine. Međutim, imamo problem, kao i sve druge zemlje u svetu, u sektoru građevine. Trenutno ne postoji privatna tražnja u građevini. Ona je potpuno zamrla, kako od strane privatnih kompanija, tako i od stanovništva, imajući u vidu da su plate zamrznute. Mi smo 3. juna doneli odluku da pokrenemo jedan intervencionistički projekat u oblasti građevinarstva, gde će država da uđe u ulogu podsticanja domaće tražnje, s obzirom na to da je građevinarstvo u Srbiji isključivo domaća grana.

Šta Vlada preduzima na otklanjanju nedostataka Srbije kao investicione destinacije?

Tu su svakako najvažnije investicije u saobraćajnu infrastrukturu. Konačno su počeli radovi na severnom delu Koridora 10, oni će biti završeni do 1. maja sledeće godine. Obezbedili smo sredstva iz budžeta, odabrali ponuđače, radovi su počeli i tu nema više nikakvih dilema da će severni krak Koridora 10 zajedno sa obilaznicom oko Subotice biti gotov. Što se tiče južnog i istočnog kraka, obezbedili smo finansije, počeli su radovi kod Dimitrovgrada. U toku je raspisivanje tendera i konkurisanje za sredstva kod Svetske banke za druge deonice. Obezbedili smo i kredite od Evropske investicone banke. Jednu deonicu smo planirali da uradimo uz pomoć sredstava iz grčkih donacija, ali, očito ćemo morati da je završimo sami, s obzirom na probleme koje Grčka ima. Ovih dana ćemo odlučiti na koji način ćemo to finansirati. Što se tiče drugih investicija, pokazalo se da je infrastruktura bitna prednost kod stranih ulaganja. Investitori koji dolaze u Srbiju uglavnom traže lokacije u blizini Koridora 10. Sve opštine i gradovi u Srbiji koji nisu u blizini Koridora 10 su veoma hendikepirani. Zato smo odlučili da već u junu, objavimo tender za pronalaženje kuća koje će upravljati projektima izgradnje autoputeva od Pojata do Kraljeva i od Paraćina do bugarske granice, preko Zaječara i Šapca do Koridora 10. To će biti tri regionalna autoputa, koje ćemo graditi sredstvima od privatizacije Telekoma Srbije. Takođe, jedan od prioriteta je izgradnja autoputa u zpadnoj Srbiji, od Uba do Lajkovca, a ove godine ćemo objaviti tender za još dve deonice: od Lajkovca do Ljiga i od Obrenovca do Uba. Sledeće godine planiramo tender za deonicu od Obrenovca do Beograda. Osim toga, napravićemo prsten autoputeva u centralnoj Srbiji, kako bi svi gradovi u ovom delu zemlje bili atraktivni investitorima.

Posebno se stimulišu nerazvijena područja?

Četiri grada smatramo strateškim za Srbiju, a oni spadaju u nerazvijene: Niš, Zaječar, Kraljevo i Novi Pazar. Tamo dajemo dvostruko veće podsticaje, odnosno do 10.000 evra za svakog novozaposlenog, jer je stopa nezaposlenosti visoka, duplo veća od republičkog proseka. Onog trenutka kad smo objavili podsticaje, poraslo je interesovanje investitora za Niš i Zaječar. Manji je interes za Novi Pazar, i ja mislim da je to upravo zbog nedostatka saobraćajne infrastrukture. Osim toga, dajemo posebne podsticaje za velike projekte, koji idu i do 25 odsto od vredosti posla za projekte vredne preko 200 miliona evra, a nudimo i mogućnost obezbeđivanja infrastrukture.

Pored loše infrastrukture, jedan od nedostataka Srbije je preobimna birokratija. Šta Vlada preduzima na tom planu?

Birokratija, odnosno, gomila nepotrebnih procedura je verovatno najveći problem Srbije. Vlada je napala i taj problem. Usvojili smo set preporuka koje su dali domaći i strani privrednici. Taj proces je u prvih nekoliko meseci išao dosta usporeno, ali, slično se desilo kao sa ovim kretanjima u prvredi: u aprilu i maju ove godine je on ubrzan. Nekoliko stvari je preduzeto u poslednjih nekoliko nedelja, tako da sada kompanije više ne moraju da prijavljuju radnike na tri različita šaltera, već cela procedura može da se obavi elektronski. Time smo uštedeli 15 miliona evra na godišnjem nivou.U spoljnotrgovinskom poslovanju smo doneli niz odredbi koje olakšavaju život privrednicima. Nema više obavezne prijave zastupanja stranih lica u zemlji, a uskoro ćemo objaviti listu propisa koji su ukinuti.

GRAD POSLOVNIH MOGUĆNOSTI

BOŠKO NIČIĆ, GRADONAČELNIK ZAJEČARA

Na konferenciji „Međunarodni biznis sektor u Srbiji 2010“, Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja i potpredsednik u Vladi Srbije je rekao da Vlada četiri grada smatra strateškim za Srbiju. To su gradovi koji spadaju u nerazvijene: Niš, Zaječar, Kraljevo i Novi Pazar. Vlada se odlučila da tim gradovima da dvostruko veće podsticaje, odnosno do 10.000 evra za svakog novozaposlenog. Naime, u tim gradovina je stopa nezaposlenosti visoka, duplo veća od republičkog proseka. „Onog trenutka kad smo objavili podsticaje, poraslo je interesovanje investitora za Niš i Zaječar“, rekao je Mlađan Dinkić. To je bio jedan od povoda za razgovor s Boškom Ničićem, gradonačelnikom Zaječara.

Koliko su strani investitori zainteresovani za ulaganje u Zaječar i koliko je do sada uloženo u ovaj grad?

Kao što znate Zaječar je geografski, administrativni i kulturni centar Zaječarskog upravnog kruga. U poslednjih pet godina u grad je investirano oko 15 miliona evra. Na teritoriji Zaječara posluje više velikih kompanija: „Strabag“ Austrija, „Telefonika kable“ Poljska, „Ujedinjene srpske pivare“ Holandija, PD Salaš Italija, „Moraviaenergo“ Češka, „Salford“ Velika Britanija.

Koliko je grad sa svoje strane uložio u razvoj ovog kraja?

U Zaječaru je mnogo uradjeno da se popravi kvalitet života u samom gradu ako za Zaječarce, tako i za one koji zbog posla dođu da ovde žive. Učinili smo sve kako bi Zaječar bio idealno mesto za posao, život i podizanje dece. Iz budžeta Grada je samo u 2009. godini investirano oko 100 miliona dinara u razvoj infrastrukture.

Ministar Dinkić je izneo dva nedostatka većem broju investicija u Srbiji, a to su nedovoljno razvijena infrastruktura i birokratija. Da li tih problema ima u Zaječaru?

Najveća prepreka za razvoj Zaječara je loš magistralni put do Paraćina koji Zaječar povezuje sa autoputem Beograd  Niš. Izgubili smo više investitora baš zbog ovog problema.  Sa postojećim investitorima imamo korektnu saradnju, ali bi i njima odgovaralo da imaju brži izlaz na auto put.Ministarstvo za nacionalni investicioni plan počinje ove godine s pripremama za izgradnju puta do Paraćina koji bi trebalo da bude završen za tri godine. Autoput je od životne važnosti za Timočane i njegova će izgradnja omogućiti privredni razvoj i zadržati stanovništvo, kako ne bi dalje napuštali ovaj kraj. Predstoje nam  bilateralni razgovori s bugarskom stranom, kako bi ona izgradila autoput od Vidina do Vrške Čuke, deset kilometara udaljene od Zaječara. Tako bi potencijalno tržište za investitore, koji ovde dođu, iznosilo 180 miliona potrošača iz zemalja jugoistočne Evrope i Rusije po sistemu slobodne trgovine.

Da li infrastrukturno opremate površine za investitore?

Opredeljenje grada Zaječara je da ne ulaže u infrastrukturno opremanje golih površina za nepoznate investitore. To zahteva veoma velika materijalna ulaganja, a nije izvesno da li će se i za koje vreme te investicije vratiti. Činimo veoma velike napore da u postojeće napuštene hale dovedemo investitore. Imamo odlične prostore, potpuno infrastrukturno opremljene i na izuzetno dobrim lokacijama. To ne znači da nismo spremni da izađemo u susret svakom investitoru koji želi da napravi sopstvenu halu. Naprotiv, za one investicije koje su od velikog značaja za grad besplatno ćemo opremiti zemljšte.

Da li u ovom momentu nešto konkretno možete da ponudite potencijalnim investitorima?

Ono što trenutno grad nudi je besplatna hala na lokaciji bivše tekstilne industrije „Timočanka“, u trajanju od pet godina za investitore koji zaposle više od 50 radnika sa mogućnošću produženja ovog roka dok ispunjava uslove. Grad odobrava olakšice potencijalnom investitoru skupštinskom odlukom, u zavisnosti od vrste, tipa i vrednosti investicije. Za nas je posebno važna uredba Vlade koja je usvojena prošlog meseca o podsticajnim sredstvima za područja koja su od posebnog interesa za razvoj čitave Republike. Radi se o sredstvima u visini do 10.000 evra za svako novootvoreno radno mesto.  Ova uredba već ima efekata, jer se nakon njenog objavljivanja, Gradskoj upravi javilo nekoliko velikih investitora. S tim investitorima smo trenutno u pregovorima oko njihovog dolaska u Zaječar i pokretanja proizvodnje.

KLJUČNA REČ JE POVERENJE

Goran Pitić, potpredsednik Saveta stranih investitora – FIC

Potpredsednik Saveta stranih investitora (FIC) Goran Pitić je na konferenciji „Međunarodni biznis sektor u Srbiji 2010.“ rekao da bi investitori u budućnosti trebalo da budu privučeni ne samo porezima na dobit i podsticajima za zapošljavanje i drugim programima vlade, već i stabilnom i predvidivom politikom.  

Koje su prednosti Srbije u privlačenju stranih investitora i da li te prednosti dovoljno koriste?

Strani investitori se slažu i često pominju otvorenost srpskih vlasti i razumevanje koje državni organi pokazuju prema potrebama investitora, posebno u početnoj fazi njihovog interesovanja za investiranje u ovo tržište ili pri samom ulasku na tržište. Zatim, veoma je značajno što je Srbija postavila stubove tržišne ekonomije i započela proces tržišne liberalizacije, sklapajući ugovore o slobodnoj trgovini sa EU, Ruskom Federacijom, zemljama CEFTA regiona, i šire. Takođe, Srbija ima relativno stabilno političko i makroekonomsko okruženje, kvalitetnu radnu snagu, u načelu dobar poreski sistem i značajne poreske olakšice. Međutim, koristim priliku da istaknem da, iako imamo jedan od najnižih poreza na dobit preduzeća od deset odsto u okruženju, to investitorima ne znači mnogo ukoliko se poreska politika ne primenjuje konzistentno. Upravo to je nešto što mi stalno prenosimo kao iskustvo kompanija članica FICa. Potrebno je ostvariti napredak u primeni poreskih propisa kako bi poreski režim bio dosledan i ne bi zavisio  od pojedinačnih tumačenja poreske administracije. Dakle, nije dovoljno samo slovo na papiru, nego stvarna promena u praksi koja bi bila jednobrazna i ulila poverenje investitorima da Srbija ima dugoročne namere da brine ne samo o privlačenju novih investicija, nego i da rešava stvarne potrebe sa kojima se suočavaju postojeći investitori. Dakle, ključna reč je poverenje, jer tek odnos koji je izgrađen na osnovu opravdanog poverenja može biti dugoročan i za krajnju posledicu imati povećanje stranih investicija u narednom periodu. Složićete se da se dobar glas makar jednog zadovoljnog investitora daleko može čuti, i privući mnoge druge investitore.

Da li država i lokalne samouprave treba da obezbede dodatne podsticaje za velike investicije i otvaranje novih radnih mesta u nerazvijenim područjima?

Mi se zalažemo za jednake uslove za sve i fer igru. Istovremeno, želimo da istaknemo da mi prepoznajemo značaj uspešnog sprovođenja regionalne politike koja ima za cilj podizanje konkurentnosti nerazvijenih područja. Napori ne moraju ići samo u pravcu obezbeđivanja dodatnih podsticaja već i u unapređenje infrastrukturne mreže, edukaciju lokalne administracije, smanjenje birokratije, povećanja dostupnosti informacija o uslovima ulaganja, i ostalo. Sve su to mere koje bi datu lokaciju učinile privlačnijom za investicije.

Šta su najveće prepreke da bi poslovni ambijent u Srbiji bio privlačniji za strane kompanije?

Pored nedovoljno razvijene infrastrukture o kojoj smo prethodno dosta pričali, najveća prepreka je i dalje veliki broj nepotrebnih birokratskih procedura koje su i dalje na snazi. Članice Saveta stranih investitora su uložile značajan trud da sačine preko 120 konkretnih predloga za izmenu zakonske regulative u okviru projekta „Giljotine propisa“, i to iz oblasti poreza, carina, radnog prava i telekomunikacija. Međutim, do sad je na Vladi usvojen manji broj preporuka privrednog sektora, a i dalje postoji problem u njihovoj primeni u praksi, jer za to postoji otpor administracije. Prema najnovijim informacijama koje su saopštili zvaničnici, do danas je sprovedena svega 51 preporuka. Istovremeno, smatramo da je mnogo bitniji kvalitet nego kvantitet, te se u tom smislu nadamo i očekujemo da će biti usvojeni i neki od predloga koji bi imali ključni uticaj na smanjenje arbitrarnosti u donošenju odluka, i na taj način  i u značajnoj meri popravili poslovnu klimu.  Pored toga, nepredvidljivost pravnog okvira dolazi ne samo iz postojećih zakona, već se čak povećava novim zakonskim rešenjima. Svedoci smo uvođenja gotovo preko noći specijalnih naknada koje usvaja Vlada, a odnose se na sve kompanije koje posluju na našem tržištu. Negativan primer je takozvana naknada za šume koja obavezuje sve kompanije od maja ove godine da plaćaju određen procenat od ukupnih prihoda na ime ove naknade koja će ići u specijalne fondove Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Uvođenje ovakvih i sličnih naknada dodatno podstiče sivo tržište.

Kako se ekonomska kriza odrazila na poslovanje inostranih kompanija  u Srbiji?

Ekonomska kriza se svakako odrazila na sve kompanije koje posluju na ovom tržištu, bilo domaće ili strane. Međutim, uticaj krize na poslovanje kompanija je bio različit u zavisnosti od njihove veličine, sektora poslovanja i drugih bitnih činjenica. Može se reći da su reformisan bankarski sistem i konzervativna monetarna politika bili veoma značajni činioci obezbeđenja makroekonomske stabilnosti, koji su pomogli kompanijama da se koliko toliko izbore sa efektima krize. Poređenjem osnovnog uticaja krize na različite segmente tržišta, može se reći da je problem likvidnosti posebno pogodio sektor malih i srednjih preduzeća, jer velike, naročito multinacionalne kompanije, imaju daleko više mogućnosti da se i u kriznim vremenima brže i lakše snađu. Važno je naglasiti  da su kompanije koje okuplja Savet stranih investitora u većem broju velike multinacionalne kompanije koje su došle na ovo tržište sa namerom da dugoročno ostanu i investiraju dalje. Imajući to u vidu, većina kompanija se prilagodila novim uslovima i pristupila smanjenju određenih troškova kako bi nastavile poslovanje na ovom tržištu. Međutim, uticaj krize nije jedini značajan činilac koji treba pomenuti. Iz ugla stranih investitora, poslovna klima, ili još više predvidljivost poslovnog okruženja i pravnog sistema, ima nemerljiv uticaj na njihovo poslovanje. Ako govorimo o merama za pomoć privredi treba imati u vidu činjenicu da nijedna vlada nije bila spremna na ovako široke razmere krize, pa samim tim nije imala unapred pripremljene mere kojima bi dočekala ili predupredila krizu. Kada je reč o konkretnim merama koje je Vlada preduzela, moraju se imati u vidu realne mogućnosti države i činjenice da naša država ima ograničene instrumente za pomoć privredi i upravljanje krizom. Jako je pozitivno što se shvatilo da bez dogovora sa MMFom, Vlada i druge institucije, pre svega NBS, ne mogu same da se nose sa krizom. Podrška međunarodnih finansijskih institucija ključno je doprinela održanju stabilnosti na ovom tržištu.  

Koliko je ugašeno radnih mesta zbog krize i da li su neke kompanije napustile srpsko tržište?

Pretenciozno bi bilo reći da nije bilo uopšte potrebe da se smanjuju troškovi, koji su u nekim slučajevima kao posledicu proizveli da se ugase neka radna mesta u jdnom broju preduzeća. Međutim, toga ima i u vremenima koja nisu krizna. Prirodno je da svaka kompanija, bilo domaća ili strana, s vremena na vreme vrši reorganizaciju i osim preraspodele određenih radnih mesta, vrši i otpuštanje radne snage koja u datom momentu predstavlja tehnološki višak. Značajan broj naših članova je usled krize odustao od novih ulaganja i razvojne planove ostavio sa strane, za neka bolja vremena. Od budućih uslova za poslovanje zavisiće da li će i kada navedeni razvojni planovi biti realizovani na ovom ili nekom drugom konkurentnijem tržištu.

Da li su u ublažavanju posledica krize, inostrane kompanije imale podršku države?

Država je pomogla stranim i domaćim kompanijama pre svega održavanjem političke i makroekonomske stabilnosti koja je u većoj meri bila data Bečkim sporazumom. Mere koje je država uvela za poboljšanje likvidnosti privrede, bile su značajne i korisne za sve kompanije koje posluju na tržištu, pa i strane. S druge strane, uočili smo problem da se mnoga zakonska rešenja donose bez kapaciteta administracije da se adekvatno i konzistentno primenjuju, a u tom momentu stari zakoni više ne važe, pa postoji određeni vakuum. Dobar primer je ne tako davno usvojen Zakon o planiranju i izgradnji koji ima izvesne pozitivne pomake, ali je i dalje problem nekonzistentna primena Zakona kao i činjenica da još uvek nisu donešena sva predviđena podzakonska akta. Imajući u vidu da je sektor nekretnina i gradnje jedan od najžešće pogođenih krizom, kao i da se investitori i dalje suočavaju sa ozbiljnim problemima u ovoj oblasti koju mi vidimo kao jedan od stubova razvoja ove zemlje, od ogromne je važnosti da država omogući sprovođenje donetih zakona. Neki od primera bi bili smanjenje nepotrebne birokratije i papirologije prilikom izdavanja dozvola za gradnju, kao i dobijanje pouzdane informacije o proceni tržišne vrednosti bilo koje nekretnine od strane poreske uprave, pre nego što se investitori odluče za kupovinu. To je bitno za prenamenu poljoprivrednog zemljišta u građevinsko, porez na prenos apsolutnih prava i konverziju.

Kakva su očekivanja stranih investitora, vezano za ekonomska dešavanja u 2010. godini?

Može se očekivati blagi oporavak privrede u Srbiji, sa umerenim rastom bruto domaćeg proizvoda. Mnogo je važnije od toga je održivost takvog rasta. Mnoge kompanije će najverovatnije nastaviti smanjenje troškova u 2010. godini, pošto je ova godina bila veoma teška. Ne treba očekivati neki spektakularan scenario, već po našem mišljenju Vlada treba da prione još više na ubrzanje procesa neophodnih reformi kako bi iskoristila tako stvorenu prednost za privlačenje više investitora od drugih zemalja u regionu. Tržišna utakmica nikad nije bila jača i neizvesnija, ali upravo taj momenat treba iskoristiti da bi se Srbija spremila za bitku za nove investitore u vreme posle krize. Savet stranih investitora je odlučan u nameri da bude dobar partner Vladi, a trudićemo se da tako i ostane. Možemo ponuditi svoje resurse kako bi  podelili pozitivna iskustva i prakse uspešnog poslovanja naših kompanija članica koje su u značajnoj meri prisutne i na drugim važnim tržištima.

NEOPHODNI STABILNI USLOVI POSLOVANJA

Nebojša Divljan, predsednik Upravnog odbora i generalni direktor Delta Generali osiguranja

Govoreći iz ugla investitora koji već posluje u Srbiji na nedavno održanoj konferenciji „Međunarodni biznis sketor u Srbiji 2010.“, Nebojša Divljan, predsednik Upravnog odbora i generalni direktor Delta Generali osiguranja, apelovao je na državu da zauzme uravnotežen i principijelan pristup prema investitorima, odnosno, da održi datu reč i da uslove poslovanja ne menja u hodu: „Onaj ko investira u Srbiju, time kupuje neke uslove poslovanja, a njihova izmena je loša za imidž Srbije.“ Koliko je predvidljivost u poslovanju bitna, kao i koje su još mogući pravci unapređenja poslovne klime u Srbiji su bila samo neka od pitanja koja smo postavili našem sagovorniku.

Kako ocenjujete ukupnu poslovnu klimu u Srbiji i šta bi trebalo država da učini da ona bude privlačnija za strane investitore?

Država pokazuje veliki entuzijazam u naporima da Srbiju učini privlačnom destinacijom. U pogledu spoljnotrgovinskog i poreskog režima urađeno je gotovo sve što se moglo. Postoji ambicija da se pojednostave i administracija i birokratija i u tom pogledu su već učinjeni prvi koraci. Ipak rekao bih da, pritisnuta kratkoročnim potrebama, država ponekad narušava stabilnost i sigurnost pravila u kojima investitori posluju. Dolazak svake velike investicije podrazumeva i davanje konkretnih obećanja ili bar nekih očekivanja investitora u pogledu uslova poslovanja. Ni po koju cenu se ne sme dozvoliti da se ne drži data reč, a posebno ne da male interesne grupe, kojih ima u svakoj zemlji, uskraćuju fer tržišne šanse stranim investitorima.

Da li Srbija u sektoru osiguranja ima neke prednosti u odnosu na okruženje?

Srbija po broju stanovnika jeste nešto veća od okolnih zemalja i u tom smislu ima veći potencijal, ali generalno ne vidim neke posebne prednosti. U biznisu osiguranja svako tržište je za sebe i zemlje nisu, kao u proizvodnji, konkurenti jedna drugoj. Ipak, možda možemo da se pohvalimo da imamo bolju zakonsku regulativu i superviziju od nekih zemalja u regionu, što čisti biznis od velikih nepravilnosti i doprinosi jačanju njegovog ugleda.

Kako je ekonomska kriza uticala na sektor osiguranja u Srbiji i koliko je država pomogla da se ublaže negativne posledice krize?

Od početka krize obim poslovanja stagnira, što na prvi pogled može da vam izgleda da je industrija mogla da prođe i gore od toga. To jeste istina, ali godina stagnacije znači da je propušten još jedan period u kom je moglo da dođe do ubrzanog rasta tržišta osiguranja, koje je inače u ozbiljnom zaostatku. Dakle, kada se tako gleda, industrija osiguranja jeste ozbiljno pogođena krizom.

Najdirektniji uticaj kriza ipak ima na vrednost akcija koje osiguravajuće kuće, kao institucionalni investitori, imaju u svojim portfeljima, a čija je vrednost ozbiljno pala još na samom početku krize.

Što se tiče pomoći države, iskreno ona se nije diretno bavila osiguravajućom industrijom. Mada, treba biti fer pa reći da je nama bilo od izuzetnog značaja da se sačuva stabilnost banakarskog sektora, a naša država je u tome uspela. Država nije uspela ozbiljnije u ozdravljenju privredne aktivnosti i povećanju potrošnje stanovništva.  

Kakvi su poslovni rezultati tog sektora u 2009. godini?

U dinarima, ostvaren je rast ukupnepremije od 2% što, kao što sam već rekao, govori o stagnaciji tržišta. Tačno je da ima sektora koji su više pogođeni krizom od industrije osiguranja, ali smo i mi morali da preduzmemo neke od bolnih mera, tako da je prvi put za dosta godina došlo do smanjenja broja zaposlenih. Što se tiče profitabilnosti sektora, iskreno, bilansi osiguravajućih kompanija nisu laki za „čitanje“ zbog velikog broja pozicija koje se procenjuju. Nominalno, ukupan profit je smanjen, ali znam da su neke kompanije vodile politiku konzervativnijeg pristupa, odnosno značajnijegrezervisanja sredstava. Rekao bih da je industrija, kao što to često biva, bila primorana da se okrene sebi i unapredi efikasnost i racionalnost poslovanja.

Koje zakonske prepreke postoje za uspešniji rad kompanija koje se bave osiguranjem?

Najveće prepreke su u rigidnim propisima vezanim za prodaju osiguranja. U želji da se prodaja profesionalizuje, što mi opravdavamo, ovo područje postalo je preregulisano, posebno u smislu zahteva da svi prodavci budu full time zaposleni. Ukoliko bi se uveli fleksibilniji modeli zapošljavanja po ugovoru, naša industrija mogla bi suštinski da zaposli nekoliko hiljada novih ljudi. Takođe, regulisano je koliko maksimalno možete platiti proviziju za prodaju. Složićete se da je u tržišnoj ekonomiji teško propisom regulisati takvo pitanje, i da to sve učesnike na tržištu gura u iskušenje da pređu granicu legalnog poslovanja. Međutim, jedno su prepreke a drugo su propuštene mogućnosti. U Srbiji se mnogo mogućnosti propušta zbog nedostatka poreskih podsticaja za ulaganje u životnoosiguranje. Mi kao industrija trošimo mnogo energije na ubeđivanju zakonodavca da omogući takve podsticaje ne da bi se pomoglo osiguravajućoj industriji već, prvo, da bi naučila građane da moraju sami da se staraju o svojoj budućnosti, ali i da bi prikupila najkvalitetnija interna sredstva za investicije i infrastrukturni razvoj.