Konferencija

UMREŽIMO SRBIJU 2010

21. maj, 2010. Kristalna dvorana hotela Hyatt Regency, Beograd

AGENDA:

09:00 – 09:30: registracija govornika i učesnika, welcoming coffee
09:30 – 09:35: otvaranje konferencije, pozdravljanje gostiju i učesnika, najava Key-Note Speakera
09:35 – 10:00: Uvodno izlaganje Key-Note Speakera, gospođe Jasne Matić, ministarke za telekomunikacije i informaciono društvo
10:00 – 12:00: 

I PANEL - Umrežimo Srbiju: strategija do 2012. godine

GOVORNICI:

1.    g-đa Jasna Matić, ministarka, Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo (potvrđeno)
2.    prof. dr Jovan Radunović, predsednik UO, RATEL (potvrđeno)
3.    g. Alexander Sperl, generalni direktor kompanije VIP Mobile (potvrđeno)
4.    g. Goran Ćirić, direktor JP PTT Saobraćaja „Srbija“ (potvrđeno)
5.    g. Branko Radujko, generalni direktor kompanije Telekom Srbija d.o.o. (potvrđeno)
6.    g. Dragan Šolak, predsednik Upravnog odbora, SBB (potvrđeno)
7.    g. Kjell-Morten Johnsen, CEO, Telenor (potvrđeno)
8.    g. Janoš Žemberi, predsednik Upravnog odbora, SAT TRAKT (potvrđeno)

TEME:

•    Strategija i Akcioni plan za razvoj širokopojasnog pristupa u Republici Srbiji do 2012. godine.
•    Projekti digitalizacije – planovi Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo.
•    Liberalizacija tržišta mobilne telefonije i mogućnosti prenosa brojeva drugih operatora.
•    Harmonizacija sa regulativom EU i novi Zakon o elektronskim komunikacijama  (nacrt zakona je pripremljen i čeka se da udje na Vladu, ali se očekuje da bude usvojen)
•    Brža harmonizacija sa regulativom EU i efikasnija primena Zakona o telekomunikacijama.
•    EU zakonske regulative: EU zakoni dozvoljavaju provajderima da u slučaju popunjenosti sopstvenih kapaciteta, mogu po zahtevu korisnika da koriste tuđe kapacitete ako su slobodni, uz odgovarajuću naknadu. Da li će to postati praksa u Srbiji?
•    Tender za uvođenje WiMax tehnologije i pozicija manjih operatera i provajdera.
•    da li se sprema ukodanje ili smanjenje godišnje nadoknade za tzv. “bazne stanice” za bežični pristup.
•    Razvoj domaćeg tržišta informacionih i komunikacionih tehnologija i jačanje pozicije domaće privrede u ovoj grani.
•    Upotpunjavanje zakonskog okvira i sprovođenje zakona u oblasti IKT-a i poštanskih usluga – kako je poštanski saobraćaj umrežio Srbiju sa preko 150 zemalja sveta?

12:00 – 13:00: pauza za kafu i ručak
13:00 – 15:00

II PANEL - Umrežimo Srbiju sa najboljima: kako podići konkurentnost Srbije u regionu i svetu uz pomoć informacionih tehnologija?

MODERATOR: g. Nebojša Vasiljević, pomoćnik ministarke, Sektor za informaciono društvo Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo

GOVORNICI:

1.    g. Nebojša Vasiljević, pomoćnik ministarke, Sektor za informaciono društvo Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo (potvrđeno)
2.    g. Slobodan Nedeljković, pomoćnik ministra i načelnik Sektora za analitiku, telekomunikacione i informacione tehnologije, Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije (potvrđeno)
3.    g. Franz Scherz, Regional Managing Director, HP (potvrđeno)
4.    g. Vladan Živanović, generalni direktor, Microsoft (potvrđeno)
5.    gospođa Iris Džeba, generalna direktorka, IBM (potvrđeno)
6.    g. Klod Kolaro, generalni direktor ORACLE (potvrđeno)
7.    g. Goran Obradović, generalni direktor, CISCO (potvrđeno)
8.    g. Vladimir Popović, generalni direktor, SAP (potvrđen)
9.    g. Nenad Saković, generalni direktor, NES Communications, Premium Distributor of Siemens Enterprise Communications GmbH Munich (potvrđen)
10.    g. Janoš Žemberi, predsednik Upravnog odbora, SAT TRAKT (potvrđeno)

TEME:

•    Kako Srbiju načiniti konkurentnom na ogromnom tržištu informacionih tehnologija?
•    Dokle se stiglo sa ukupnim unapređenjem Srbije u ovoj oblasti i šta još sve treba da se uradi?
•    Koliko su najveće svetske kompanije iz oblasti IT-a pomogle Srbiji da postane poželjna destinacija investitora zbog unapređenja ove vrste infrastrukture?
•    Koje su sve promene poželjne u oblasti zakonodavstva ili eventualnih olakšica u poslovanju kompanija iz oblastih informacionioh tehnologija?
•    Prednosti licenciranih rešenja u oblasti informacionih tehnologija.
•    Primena i korišćenje e-uprave i interneta u radu državnih organa, lokalne samouprave i javnih službi – koliko je teško umrežiti administraciju?
•    Zaštita podataka, razvoj i primena standarda u uvođenju informacionih tehnologija u državnim organima i velikim kompanijama.
•    Uvođenje novih elektronskih servisa za privredu i građane – e-banking, e-edukacija. e-health, e-government i ostale elektronske usluge.

15:00 – 15:45: farewell cocktail

SPECIJALNI GOSTI:

•    predstavnici Vladinih Agencija i Zavoda za informaciono društvo i telekomunikacije
•    predstavnici stranih privrednih komora u Srbiji
•    predstavnici najvećih stranih kompanija koje posluju u Srbiji
•    generalni direktori i top-menadžeri najvećih stranih kompanija koje posluju u Srbiji

Galerija slika:

Potreban širokopojasni pristup internetu

Jasna Matić, ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo

Unapređenje širokopojasnog pristupa internetu je od velikog značaja za konkurentnost i privredni razvoj Srbije, izjavila je ministarska telekomunikacija Jasna Matić. Procena je da povećanje penetracije širokopojasnog pristupa internetu od 10 odsto dovodi do povećanja bruto domaćeg proizvoda za čak 1,3 odsto. Matićeva je na skupu „Umrežimo Srbiju“ rekla da sve zemlje izdvajaju velika novčana sredstva za pristup širokopojasnom internetu, ali da Srbija ipak nije bila u mogućnost da u okviru antirecesionih mera izdvoji novac za razvoj telekomunikacija. Zemlje izdvajaju sredstva koja se mere milijardama dolara, a kako je navela Matićeva, u tome prednjači Australija, koja planira ulaganja oko trideset milijardi dolara da omogući širokopojasni internet. Matićeva je naglasila da je pristup širokopojasnom internetu od velikog značaja i za regionalni razvoj Srbije i da može da podigne kvalitet života u nerzvijenim delovima Srbije, ali i da otvara šanse za učešće na globalnom tržištu.Matićeva je predstavila i prioritete Ministarstava telekomunikacija, među kojima je i harmonizacija s propisima Evropske unije, što podrazumeva liberalizaciju tržišta telekomunikacija i poštanskih usluga, kao i podršku naučnom istraživanju i učešću naučnika iz Srbije u evropskim programima jer Srbija ima kapacitete u tom sektoru i to je dobra je prilika za srpsku industriju.

Govoreći o rezultatima rada, Matićeva je rekla da su glavne strategije na kojima je njeno ministarstvo radilo, strategija razvoja telekomunikacija i strategija prelaska s analognog na digitalno emitovanje televizijskog programa.Ona je kao primer navela Hrvatsku, koja ima mogućnost da prelazi na digitalno emitovanje postepeno po regionima tako da je Istra već prešla na digitalnu televiziju, a plan je da do kraja godine taj proces bude završen u celoj Hrvatskoj. Međutim, situacija u Srbiji je drugačija jer zbog prezauzetosti spektra mora da napravi prelazak u jednom danu, 4. aprila 2012. godine. Bitan rezultat je i to što je u Srbiji počeo da funkcioniše elektronski potpis i sad postoje tri izdavaoca elektronskog potpisa, a u toku je izdavanje četvrtog. Matićeva je podsetila da je s radom počela i elektronska vlada. Ministarka je dodala i da je novi zakon o izgradnji i planiranju omogućio mnogo lakšu gradnju telekomunikacione infrastrukture, što je do sada bio veliki problem, a predstavlja osnov za razvoj telekomunikacija. Ona je navela da je važan i projekat koji Vlada Srbije sprovodi s planom Helenik jer će omogućiti da naučna i akademska zajednica u narednih 15 godina imaju rešeno pitanje kvalitetnog interneta i potpunu integraciju s evropskom naučnom mrežom.Predstoji donošenje zakona o elektronskim komunikacijama, koji bi Vlada Srbije trebalo da usvoji na narednoj sednici i prosledi na usvajanje Skupštini Srbije. Nacrt zakona napisan je krajem prošle godine, ali se nakon toga počelo s raspravom o prodaji akcija Telekoma Srbije, što je zahtevalo usaglašavanje Ministarstava oko određenih stavki u zakonu. Prema njenim rečima, zakonom se jača nezavisnost regulatora, uvodi se više reda i inspekcijske službe, a velika pažnja posvećuje se zaštiti korisnika.

Neophodno je i institucionalizovati i akademsku mrežu, pri čemu će se tačno odrediti ko i pod kojim uslovima može da bude njen korisnik. Napravljen je i pomak u fiksnoj telefoniji, gde je uvedena licenca CDMA za bežičnu telefoniju, što omogućava i građanima u seoskim sredinama da dobiju telefon. Matićeva je najavila i da će naredne sedmice početi da radi portal elektronske uprave na kojem država i lokalne uprave nude usluge građanima. On već neko vreme probno radi i sada pruža oko 60 usluga. Plan je da se uspostavi funkcionalna mreža za uspostavljanje elektronske uprave, koju bi koristili državni organi uz odgovarajući nivo bezbednosti. Do kraja 2012. planiran je završetak i procesa upravljanja dokumentima, uključujući i pisarnicu centralne vlasti, što znači da će protok dokumenta biti potpuno elektronski, a cilj je podizanje efikasnosti uprave, transparentnost i smanjenje korupcije. Matićeva je rekla da do kraja mandata ove vlade očekuje liberalizovano tržište elektronskih komunikacija na kome će Telekom Srbije moći nesmetano da posluje, nezavisno od vlasničke strukture i da neće doći do poremećaja na tržištu.

Nema odlaganja

Velika konferencija Umrežimo Srbiju održana u Beogradu u petak, 21. maja, posvećena telekomunikacijama i informacionim tehnologijama, podstakla je brojne rasprave o temama koje interesuju i brinu, ne samo one čiji je posao vezan za ove oblasti, već i veliki broj građana. Ono što nas očekuje u narednom periodu  liberalizacija tržišta telekomunikacija, pa digitalizacija TV signala, ili ono što nas trenutno tišti  zaštita dece na internetu  bili su povod za detaljniji razgovor sa ministarkom za telekomunikacije i informaciono društvo Jasnom Matić o ovim, ali i brojnim drugim temama.

Poslednja informacija koju imamo glasi da je Vlada obustavila izbor ponuđača za finansijskog savetnika u prodaji Telekoma zbog toga što nije ispunio formalne uslove tendera. Da li je samo jedan ponuđač na konkursu za finansijskog savetnika signal

Vladi da možda još nije vreme za prodaju? I da li je doneta odluka šta će dalje biti sa Telekomom?

Postupak je obustavljen, jer jedini ponuđač na tenderu, konzorcijum koji predvodi “Sitigrup global markets limitid”, nije ispunio formalne uslove tendera. Na sednici Vlade je usvojen izveštaj o stručnoj oceni ponude (tehnički deo) u postupku javne nabavke usluga menadžmentskog konsaltinga u pripremi i sprovođenju postupka prodaje ela akcija u svojini Republike Srbije u Preduzeću za telekomunikacije “Telekom Srbija“ a.d. Beograd. Vlada je na preporuku Komisije obustavila postupak javne nabavke usluga menadžmentskog konsaltinga, odnosno, izbora savetnika za pružanje stručne pomoći prilikom prodaje dela akcija Telekoma. U skladu sa članom 23. stav 1. tačka 1) Zakona o javnim nabavkama, Vlada je odlučila da po isteku roka od osam dana za podnošenje zahteva za zaštitu prava protiv Odluke o obustavi javne nabavke, nastavi postupak javne nabavke pozivanjem ponuđača da ispravi tehnički deo ponude. Tender za izbor savetnika za prodaju dela državnih akcija u “Telekomu” raspisan je 12. aprila, a pravo učešća imale su investicione banke koje su u poslednje tri godine obavile najmanje jednu transakciju telekomunikacionih preduzeća iz Evrope, sa Bliskog istoka ili iz Zajednice nezavisnih država, u vrednosti preko 500 miliona evra. Finansijski savetnik trebalo bi da odredi optimalni paket akcija za prodaju i predloži vremenski raspored koraka oko raspisivanja tendera, a deo njegovog posla biće i da odredi šta sve spada u vlasništvo “Telekoma”, šta su njegova prava, imovina i biznis kompanije i da preporuči kako da se to optimalno iskoristi, šta da se proda, a šta da ostane državi.

Kako će se eventualno odlaganje prodaje Telekoma, uticati na razvoj interneta u Srbiji? Da li sa promenom vlasnika Telekoma možemo u skorije vreme da očekujemo liberalizovano tržište?

Za sada nema indikacija da bi moglo da dođe do odlaganja prodaje Telekoma. Bez obzira ko je vlasnik Telekoma Srbije, bitno je da državna politika u oblasti telekomunikacija bude takva da podržava stvaranje otvorenog i konkurentnog tržišta. To se postiže usvajanjem kvalitetne zakonske regulative i njenom primenom u praksi. Ministarstvo prvu stvar realizuje usvajanjem novog Zakona o elektronskim komunikacijama, koji će regulisati odnose u ovoj oblasti kod nas na osnovu najbolje prakse zemalja EU. Naše ministarstvo je, takođe, potpuno posvećeno punoj primeni zakona i to važi kako za važeći Zakon o telekomunikacijama, tako i za zakon o elektronskim komunikacijama koji će uskoro biti usvojen. Rezultati toga lagano postaju vidljivi – regulativa za obavljanje delatnosti u oblasti elektronskih komunikacija i izgradnje nfrastrukture se poboljšava, operatori se intenzivno povezuju međusobno i sa inostranstvom, pojavljuju se alternativni operatori, povećava se kvalitet usluga, propusni opsezi i ponuda različitih paketa usluga, cene padaju. U postupku je i uvođenje mogućnosti za promenu operatora uz zadržavanje telefonskog broja, što će dodatno unaprediti tržišnu dinamiku. Dakle, proces liberalizacije našeg tržišta je pokrenut i naš cilj je da ga u dobroj meri okončamo u periodu do 2012. godine. Važno je imati u vidu da su sve zemlje EU i našeg okruženja prošle kroz ovaj proces pre nas, da se proces liberalizacije nigde nije dogodio preko noći, ali da je na kraju dao dobre rezultate i u smislu povećanja konkurentnosti ekonomije i u smislu povećanja kvaliteta života građana.

Da li ste zadovoljni dosadašnjim tokom procesa digitalizacije televizijskog signala?

Strategija za prelazak sa analognog na digitalno emitovanje radio i televizijskog programa u Republici Srbiji sa Akcionim planom, koju je pripremilo naše ministarstvo, usvojena je na sednici Vlade Republike Srbije 2. jula 2009. godine. Odmah se pristupilo realizaciji Akcionog plana. Formirana je radna grupa za praćenje procesa digitalizacije. Izrađena je ekonomska studija o uticaju prelaska na digitalnu televiziju u Republici Srbiji. Takođe, raspisan je tender za izradu medija plana promotivne kampanje, a rezultati tendera će biti poznati sredinom sledećeg meseca. Uskoro će početi izrada idejnog projekta nacionalne mreže za distribuciju digitalnog signala. Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo postavilo je sajt sa osnovnim informacijama na adresi www.digitalizacija.gov.rs. U fazi izrade je novi, funkcionalniji sajt sa mnogo više informacija. U okviru IPA projekta 2010, Evropska Unija će finansirati projekat koji se odnosi na podršku digitalizaciji televizije, čime će se opremiti jedan deo mreže za digitalno emitovanje TV signala.

Hoće li Srbija uspeti da do proleća 2012. godine obavi sve potrebne radove i pređe na emitovanje digitalnog signala i gledanje digitalno dopremljene TV slike?

Jedan od trenutno glavnih problema u procesu digitalizacije televizije u Srbiji je to što nedavno osnovano javno preduzeće Emisiona tehnika i veze, koje još uvek nema direktora i praktično ne može da počne sa radom. U slučaju da direktor ne bude postavljen uskoro, 4. april 2012. godine, kao datum prelaska na digitalno emitovanje terestrijalnog televizijskog signala, može biti doveden u pitanje.

Kako će se rešiti problem velikog broja stanovnika koji imaju TV aparat sa analognim prijemnikom?

Država će određenim kategorijama stanovništva finansirati kupovinu STB (settopbox) uređaja. STB uređaj omogućava da se digitalni signal prilagodi za prikaz na analognom TV prijemniku. Dakle, građani će uz upotrebu STB uređaja moći na svojim postojećim TV prijemnicima da primaju digitalni TV signal. Još uvek nije odlučeno kojim će kategorijama građana država subvencionisati nabavku STB uređaja. Predlog je da deo novca za kupovinu ovih uređaja dobiju: građani koji primaju TV signal isključivo takozvanim terestrijalnim putem (što ne obuhvata građane koji koriste kablovsku televiziju, IPTV ili satelitski DTH), građani koji plaćaju TV pretplatu, ili socijalno ugrožena lica. Odluka o tome koja kategorija građana će biti subvencionisana, doneće se iduće godine.

S obzirom na to da će Srbija u neom trenutku morati da se pokrije širokopojasnim Internetom, od koje tehnologije najpre očekujete da će biti korišćena?

Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo  je u završnoj fazi izrade prvog nacrta nove Strategije razvoja elektronskih komunikacija. Ovaj plan će tokom narednih meseci proći kroz proces javne rasprave. Osnovna ideja jeste da se kroz realizaciju strategije u narednih 510 godina obezbede uslovi za realizaciju novih investicija i izgradnju moderne fiksne optičke infrastrukture, ali i bežične širokopojasne infrastrukture od strane većeg broja operatora, koji će biti u stanju da svim građanima obezbede istovremeno i komforno korišćenje digitalne televizije, brzog Interneta, telefoniranje, video konferencije, pristup uslugama euprave i mogućnost daleko kvalitetnog obrazovanja. Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo, proglasilo je 2009. godinu godinom zaštite dece na Internetu i organizovalo niz okruglih stolova i edukacija koja su bila posvećena deci u preko 20 mesta širom Srbije. Februara ove godine naše ministarstvo, nakon istraživanja koje je sprovelo, pokrenulo je novu seriju obrazovnih seminara za školske psihološkopedagoške službe, nastavnike, savete roditelja i druge koji su u svakodnevnom kontaktu sa decom, kako bi ih upoznali sa interesovanjima dece na Internetu. U centru ove kampanje nalazi se i sajt www.kliknibezbedno.rs na kome se može naći dosta korisnih podataka za decu i roditelje.

Osim toga, u javnosti se svakodnevno čuje o kršenju ljudskih prava na internetu, kao i to da se kriminal polako seli na internet. Da li sve to možemo da podvedemo pod uobičajenu fazu razvoja društva kroz koju su i drugi prošli ili prolaze?

To jeste prolazna faza u razvoju našeg društva i prihvatanju informacionih i komunikacionih tehnologija, koje sve više koristimo u svakodnevnom životu i koje su dramatično promenile način na koji komuniciramo, živimo i radimo. Kroz ovaj proces prolaze i druge zemlje, i u okviru njega moramo da nađemo način da se izborimo sa nekim novim rizicima. Zato je važno da se na vreme upoznamo i sa dobrim i sa lošim stvarima koje se nama i našoj deci mogu desiti prilikom korišćenja interneta. Ovaj proces obrazovanja je dugotrajan, zahteva uključivanje velikog broja institucija i ne završava se aktivnostima jednog ministarstva. Ipak, smatramo da je važna uloga našeg ministarstva u tome da započne ovaj proces, ponudi korisne savete i utiče na podizanje svesti o najvećim problemima u široj javnosti.

Konferencija „Umrežimo Srbiju 2010.“

Teme Konferencije „Umrežimo Srbiju 2010“, održane 21. maja u hotelu Hajat u organizaciji Biznis dajloga, uz podršku Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo Republike Srbije i medijsku podršku magazina CorD, izazvale su ogromno interesovanje. Konferenciji je prisustvovalo preko 150 učesnika, a više od 50 novinara je pratilo njen rad.

Posebno interesovanje je vladalo za prvi panel – „Umrežimo Srbiju: strategija do 2012“. Uvodno izlaganje o ovoj temi iznela je Jasna Matić, ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo, a o njoj su diskutovali prof. dr Jovan Radunović, predsednik UO Ratela, Goran Vasić, direktor za korporativne poslove Telenora, Darko Parun, član UO VIP mobajla, Goran Ćirić, direktor JP PTT „Saobraćaja Srbija“, Vladimir Lučić, direktor za komercijalne poslove Telekoma, Dragan Šolak, predsednik UO SBBa, Janoš Žemberi, predsednik UO SAT TRAKa, Slobodan Đinović, direktor Media Worksa i Božidar Laganin, državni sekretar u Ministarstvu za telekomunikacije i informaciono društvo.Prodaja akcija Telekoma Srbije biće nastavljena uprkos trenutnoj obustavi tendera za finansijskog savetnika i plan Vlade Srbije je da taj proces bude završen do kraja godine, rekla je ministarka telekomunikacija Jasna Matić. Zbog tehničkih propusta u dokumentaciji koju je predala kompanija Siti grupa, jedini zainteresovani za finansijskog savetnika u prodaji Telekoma Srbije, Vlada je odlučila da obustavi postupak i po isteku roka za žalbe od osam dana uđe u direktne pregovore s jedinim ponuđačem. Do propusta je došlo jer je ponuđač zaboravio da potpiše jedan od dokumenata.

Iako je za pružanje usluga finansijskog savetnika zainteresovana samo jedna kompanija, to, prema rečima Jasne Matić, neće imati nikakav uticaj na smanjenje cene po kojoj će biti prodat Telekom, a Vlada Srbije nema razloga za brigu jer je reč o vrhunskoj kompaniji. Zadatak privatizacionog savetnika biće da odredi je li procenat državnog vlasništva Telekoma od 40 odsto najbolje rešenje, radiće na animiranju potencijalnih interesenata i razjašnjavaće pitanja pravnog i imovinskog statusa.Ona je rekla da je cena od maksimalno 0,2 odsto od kupoprodajne cene akcija Telekoma, koja je određena tenderskom dokumentacijom, „prilično razumna“, ali da je bilo primedbi da je skromna i da je to razlog malog interesovanja ponuđača. Vlada Srbije poseduje 80 odsto akcija u Telekomu Srbije i krajem marta je odlučila da proda polovinu tih akcija.

U Telekomu Srbije navode da proces privatizacije ne utiče na poslovanje te kompanije. Direktor za komercijalne poslove Vladimir Lučić kaže da menadžment ne bi trebalo da interesuje promena vlasništva i da kompanija nastavlja da realizuje svoj poslovni plan. Lučić je rekao i da je Telekom Srbije navikao na promenu vlasništva navodeći da od 1997. godine kompanija posluje kao zatvoreno akcionarsko društvo.U PTT „Saobraćaju Srbija“ takođe smatraju da prodaja dela akcija Telekoma Srbije neće uticati na poslovanje tog javnog preduzeća. Direktor Goran Ćirić najavio je da će to preduzeće nastaviti s razvijanjem sopstvene nove telekomunikacione infrastrukture i da je cilj da PTT ostane samoodrživo preduzeće, bez obzira na vlasničke promene u Telekomu.Matićeva je rekla da do kraja mandata ove vlade očekuje liberalizovano tržište elektronskih komunikacija na kome će Telekom Srbije moći nesmetano da posluje, nezavisno od vlasničke strukture i da neće doći do poremećaja na tržištu.

Aktuelan na tržištu telekomunikacija u Srbiji je i početak rada drugog fiksnog operatera za koji je licencu doio Telenor. Problem je nastao u vezi s cenom po kojoj bi Telenor trebalo da koristi infrastrukturu kompanije Telekom Srbije. Predstavnici obeju kompanija – Telekoma i Telenora – naveli su da nisu uspeli da postignu dogovor i sad je na potezu Republička agencija za telekomunikacije (Ratel).„Očekujemo da Ratel u najkraćem roku donese odluku i da ona bude u skladu s evropskom praksom“, izjavio je direktor za korporativne poslove Telenora Goran Vasić. On je podsetio da je rok za početak davanja usluga fiksne telefonije 12 meseci od dobijanja licence i da će se ponuda Telenora u fiksnoj telefoniji bazirati na novim uslugama i bržem i kvalitetnijem pristupu. Kako navodi Vasić, Telenor će biti spreman u roku ako se ispune svi potrebni uslovi, a jedan od njih je i iznajmljivanje opreme Telekoma Srbije po tržišnim cenama. Prema rečima Vasića, osim što je Telenor izrazio želju da širi poslovne aktivnosti na srpskom tržištu, sama liberalizacija tržišta je bila osnovni cilj učešća na tenderu za drugog fiksnog operatera.Međutim, u Telekomu navode da su spremni da infrastrukturu dele s konkurencijom jer bi tada i troškovi bili manji i očekuju da će dogovor s Telenorom biti postignut što pre. Kada je reč o ceni, direktor Telekoma Srbije za komercijalne poslove Vladimir Lučić kaže da se ta kompanija vodila evropskom praksom i primerima iz okruženja i da nije tražila bolje uslove. Ipak, naveo je Lučić, treba imati u vidu i velika ulaganja Telekoma u fiksnu telefoniju, koja su veća nego u mobilnu telefoniju.

Predsednik Upravnog odbora Ratela Jovan Radunović rekao je da je zakonski rok da to regulatorno telo donese odluku 60 dana, ali da očekuje da će to biti završeno i ranije. Kako je rekao, trebalo bi da odluka bude oročena na godinu dana, s kvartalnom proverom da li se nekom od operatora nanosi veća šteta nego što je predviđeno.Na problem u liberalizaciji tržišta telekomunikacija ukazao je i član Upravnog odbora VIP mobajla Darko Parun, koji je rekao da taj proces treba brže da se odvija i da ima podršku države. Parun je naveo i da je VIP najveći grinfild investitor i da nije smanjio investicije jer su stalna ulaganja u infrastrukturu potrebna.Kompanija SBB takođe je pokušala da konkuriše za licencu za drugog fiksnog operatera u Srbiji, ali je od toga odustala. Predsednik Upravnog odbora SBBa Dragan Šolak je rekao da s režima licenci treba preći na režim prijava jer je licenciranje telekomunikacionih usluga zastarelo. Takođe je neophodno koristiti sve postojeće resurse, a kao primer je naveo da SBB ima mrežu koja može da pruži usluge fiksne telefonije za 95 odsto korisnika.Ministarka Matić najavila je i skoro donošenje zakona o elektronskim komunikacijama koji bi trebalo da ojača nezavisnost regulatora, uvede više reda i inspekcijske službe, a velika pažnja posvećuje se zaštiti korisnika. Kao jedan od velikih projekata Ministarstva, Matićeva je navela i digitalizaciju televizije 2012. godine i naglasila da veliki značaj treba pridati razvoju širokopojasnog interneta jer to doprinosi bržem razvoju tržišta.Prema njenim rečima, usklađivanje s pravnim okvirom EU, liberalizacija tržišta u oblasti telekomunikacija i poštanskih usluga, podsticanje bržeg razvoja elektronske trgovine i elektronske uprave – glavni su ciljevi u ovom sektoru.

Naše opredeljenje srpsko tržište

Janoš Žemberi, predsednik Upravnog odbora SAT TRAKTa

Sat Trakt je domaća kompanija specijalizovana za veleprodaju telekomunikacionih servisa za prenos signala namenjenih ISP, kablovskim i VoIP operaterima, kao i poslovnim klijentima. Poslovanje u Srbiji pod otežanim uslovima, današnji razvoj i planovi za budućnost – bila su samo neka pitanja koja smo postavili Janošu Žemberiju, predsedniku Upravnog odbora SAT TRAKTa.

Dok su mnogi u Srbiji pakovali kofere početkom devedesetih godina, SAT TRAKT je stvarao prve CATV korisnike. Gledajući iz ove perspektive, da li se nešto značajno promenilo?

Svako vreme je teško na svoj način. Tad je postojao embargo, hiperinflacija i rat, dok danas vlada svetska ekonomska kriza, evro je institucionalno nedovoljno zaštićen, postoji klizeći dinar i prevrtljivi dolar. S druge strane, svaki trenutak je pravi ako znate šta hoćete. Naravno, nijedan početak nije lak. Snalazili smo se kako je tim godinama i bilo primereno. Internet smo kombinovali preko satelita i zemaljskih veza često stvarajući nadahnuta, ali i komplikovana tehnička rešenja kako bismo prevazišli brojna ograničenja. Rasli smo zajedno sa svojim korisnicima. Nudili smo sve više TV kanala, sve kvalitetniji pristup internetu, ali i povećavali broj radnika. Kada smo se dovoljno usavršili učeći na svojoj mreži, počeli smo da primenjujemo znanje i kod drugih. Vremenom, pomoć prijateljima počeli smo da nazivamo sistem integracijom, a otklanjanje smetnji u gluvo doba u širem regionu postalo je podrška 24/7. Danas koristimo najsavremeniju tehnologiju i visokoobučen kadar, ali u suštini smo ostali isti: okrenuti krajnjem korisniku i njegovom zadovoljstvu.

Da bi korisnik telekomunikacija bio zadovoljan, potrebna su velika ulaganja u infrastrukturu. U poslednje dve godine mnogi investitori su odustali od već planiranih investicija u Srbiji. Kakvi su Vaši planovi u tom pogledu?

Naše dugoročno opredeljenje je da ulažemo u Srbiju i da širimo tržište. Za sada je taj projekat izuzetno komplikovan i težak za sprovođenje. Pored svakodnevnih problema u realizaciji infrastrukture i servisnih platformi, mnogo vremena nam odlazi na pojašnjavanje zakonske regulative i pribavljanje velikog broja raznolikih dozvola, saglasnosti i odobrenja. Ponekada deluje kao da se borimo protiv vetrenjača, ali mi ne odustajemo. Teško jeste na svakom polju, ali dosadašnji uspeh daje nam dovoljno argumenata da ne dovodimo u pitanje dalji rast ili povraćaj uloženog. Radimo na više frontova trudeći se da postignemo ono što smo zacrtali i da idemo u korak sa svetskim trendovima. Kada bi sve što radimo bilo ispraćeno i od naših sadašnjih i budućih korisnika i partnera, investicija bi mogla da se vrati i relativno brzo, recimo, za tri godine. Ali planirati tako optimistično u doba svetske ekonomske krize, krize u evro zoni i u periodu ekonomske tranzicije u Srbiji nije realno. Bićemo zadovoljni ukoliko prihodi od postojeće investicije budu toliki da možemo da nastavimo nesmetano da razvijamo mrežu i da zadovoljimo sve potrebe tržišta.

SAT TRAKT od 1. juna iz kablovskog prerasta u telekomunikacionog operatera. Kako ste se odlučili na iskorak u telekomunikacioni svet?

Razvoj savremene telekomunikacije se kreće u pravcu integrisanih usluga sa objedinjenim računom (bundle offer). U tom smislu, ovaj iskorak bio je samo sledeći stepenik koji se podrazumevao. Od 1. juna u rad će biti puštene lokalna i međunarodna mreža za prenos podataka na koju smo izuzetno ponosni. U veoma kratkom roku, uz podršku renomiranih proizvođača opreme, uz saradnju s najvećim svetskim operaterima i, naravno, uz pomoć sopstvenih stručnjaka, podigli smo telekomunikacionu mrežu koja povezuje Beograd i Novi Sad s Hrvatskom i Mađarskom, ali i dalje, preko Budimpešte, sve do Frankfurta, koji danas predstavlja telekomunikacioni centar Evrope. Broj usluga koje možemo da ponudimo u ovom trenutku je gotovo neograničen i zavisi samo od mašte korisnika, dok kvalitet usluge ne zaostaje za kvalitetom usluga najvećih svetskih telekomunikacionih operatera. Naša mreža je bazirana na neograničenim brzinama prenosa podataka preko optičkih kablova i najsavremenijih internet tehnologija koje pružaju stabilnost usluge i najviše bezbednosne standarde uz, slobodno mogu da tvrdim, više nego konkurentne cene.

Vašim ulaskom u ovaj sektor ukida se monopol Telekoma Srbije kako u uvozu i prodaji interneta, tako i brojnim uslugama telekomunikacionog povezivanja s Evropom. Koliko je u ovom momentu Telekom spreman na konkurenciju?

Poštujemo Telekom Srbije i nadamo se da će se dosadašnji korektan odnos s tom kompanijom nastaviti, čak i unaprediti. Telekom Srbije je kompanija s ogromnim potencijalom i veoma kvalitetnim stručnjacima. Međutim, mi smo sada spremni, imamo dobar tim, visoko postavljene ciljeve i izuzetnu motivaciju. A svim poslovnim ljudima je poznato da je mnogo lakše biti konkurent u usponu nego branilac pozicije. Uostalom, razvoj tržišta je takav da nisu SAT TRAKT i Telekom jedini konkurenti u veleprodaji interneta i međunarodnim vodovima. Postoje firme koje su i do sada bile u poziciji da „otvore“ tržište. Zašto se to nije dogodilo, to morate da pitate njih, a ne nas. SAT TRAKT je doneo odluku da krene s razumnom marginom.

Šta podrazumevate pod „razumnom marginom“?

Formiraćemo cene tako da budu mnogo bliže evropskim nego postojećim u Srbiji, što u nekim slučajevima može značiti da će biti i deset puta niže nego do sada. Otvoreno tržište i konkurencija najbolje doprinose ukidanju monopola i nerazumno visokih cena. Da li će Telekom Srbija odgovoriti adekvatno na kretanja na tržištu, nije u pitanju, pitanje je kada će odgovoriti.

Poznato je da su kablovski operateri u ovom trenutku u mogućnosti da na sopstvenoj infrastrukturi ponude usluge fiksnog telefona. Šta bi takva usluga značila za Vas kao operatera?

Telefonske usluge I dalje spadaju u najčešće korišćene usluge u Srbiji. I da, fiksna telefonija je interesantna za kablovskog operatera jer ne predstavlja znatnu dodatnu investiciju zbog već postojeće infrastrukture, a krajnjem korisniku omogućava integrisane usluge na jednom računu po nižoj ceni. Međutim, ubrzani razvoj mobilne telefonije čini svaku investiciju u fiksnu telefoniju izuzetno kompleksnim projektom. Mora se pažljivo odrediti ciljna grupa i oprezno investirati u sisteme koji treba da budu pay as you grow. Samo pažljivo ciljana ponuda telefonskih usluga i konkurentna cena mogu da budu dugoročno održive.

Iako svega tridesetak odsto građana koristi internet, ministarka Jasna Matić smatra da najveći problem nije broj korisnika, već kvalitet interneta i njegova cena. U kojoj meri će konkurentnost unaprediti tržište telekomunikacija u Srbiji?

Dva su izazova pred Srbijom. Jedan je obogaćivanje lokalnih sadržaja i podizanje informatičke pismenosti korisnika Interneta, a drugi je povećanje broja internet korisnika. Mi smatramo da, čineći internet dostupnijim u procesu isporuke od globalnog do krajnjeg korisnika, zapravo podržavamo oba procesa. Jeftiniji i dostupniji internet dovešće do brojnijeg i raznovrsnijeg lokalnog sadržaja. Sve više korisnog sadržaja na internetu dovešće do povećane potražnje za brzim internet pristupom, i tako u krug. Sada smo na početku tog procesa. Svedoci smo brojnih aktivnosti na informatizaciji državnih organa. Krenulo je s elektronskim sednicama Vlade, preko portala državne uprave, da bismo došli do fascinantno kratkih rokova za izdavanje izvoda iz matičnih knjiga koje su pojedine lokalne samouprave postigle. Konkurentnost na tržištu nužno ubrzava sve procese i doprinesi bržem i efikasnijem rastu i razvoju celokupne ekonomije.

U čemu je prednost SAT TRAKTa u odnosu na druge telekomunikacione operatere?

Kao prvo, SAT TRAKT poseduje sopstvenu infrastrukturu, otelotvorenu u razvijenoj i dobro koncipiranoj pristupnoj mreži, optičkoj okosnici neograničenog kapaciteta. Zatim, izgradili smo međunarodnu interkonekciju na osnovu realnih potreba i zahteva korisnika, a ne na osnovu strateških opredeljenja. I konačno, dugogodišnja okrenutost ka potrebama krajnjih korisnika obezbedila je veliko poznavanje njihovih navika, kao i budućih želja, što je uslov opstanka u ovom poslu.

Koje ćete servise ponuditi u narednom periodu?

Praktično sve usluge, osim mobilne telefonije, spadaju u naš portfelj. Neke usluge, naravno, brže razvijamo od drugih. Za neke postoji više interesovanja, kao, recimo, za kablovsku televiziju ili širokopojasni pristup internetu, a neke druge čekaju bolje vreme, poput udaljenih lokacija za skladištenje rezervnih kopija važnih podataka ili zakup veza velikih protoka. Za mnoge usluge koje nudimo tržište Srbije još nije ni čulo, ali ima vremena.

SAT TRAKT ostaje i kablovski operater. Koji su Vam planovi u tom pogledu?

Planovi u segmentu kablovske televizije su podjednako ambiciozni. Pred nama je digitalizacija sistema distribucije slike i uvođenje novih naprednih usluga zabavnog karaktera. U toku je i povećanje broja TV kanala u ponudi, ali i nastup s drugim kablovskim operaterima u određenim segmentima s ciljem da se snize troškovi poslovanja. Sve ovo, naravno, ne treba da brine krajnjeg korisnika jer mu donosi bolji kvalitet za istu cenu.Naša kablovska infrastruktura je izgrađena tako da podržava najnoviji standard EuroDocsis 3.0, koji krajnjim korisnicima donosi brzine do 100 Mbps, što je bez konkurencije najkvalitetniji vid širokopojasnog pristupa internetu. Sa stanovišta kablovske televizije, digitalizacija centralnog i pretplatničkog sistema donosi TV kanale u visokoj rezoluciji HDTV, za čiji kvalitetan prenos od studija do krajnjih korisnika naša infrastruktura predstavlja jedino rešenje. Iskustva mnogo konkurentnijih i razvijenijih tržišta nam govore da u poštenoj tržišnoj utakmici kablovski sistemi za distribuciju TV sadržaja, interne

Da li je u narednom periodu predviđen određeni vid dokapitalizacije?

Savremene telekomunikacije spadaju u takozvani Capital Intensive Business i, da biste opstali, nemate pravo na predah, a sve što zaradite morate da reinvestirate. Posledično, pristup svežem novcu predstavlja jedan od bitnih preduslova daljeg razvoja. Kad se uzme u obzir kriza na globalnom finansijskom tržištu, može se reći da pitanje finansiranja  i pristupa svežem novcu zapravo za mnoge postaje situacija „biti ili ne biti“. SAT TRAKT se ni na koji način ne nalazi pogođen krizom u finansijskom smislu. U prethodnoj godini prihodi su imali stabilan rast, kao i EBITDA, pre svega, zahvaljujući činjenici da poznajemo i pratimo potrebe i mogućnosti svojih korisnika i tome se prilagođavamo. Investicije i planovi su u okvirima realnih novčanih tokova, a poslovni rizik je sveden na minimum. Ako nas pitate da li znamo gde bismo uložili milion, deset ili sto miliona evra, odgovor je da. Do poslednjeg evra. A profitna stopa koju mi nudimo je mnogo iznad najviše štedne kamatne stope koju može da ponudi bilo koja banka u regionu.

Sve će biti u mobilnom internetu

Vladimir Lučić, direktor Direkcije za komercijalne poslove Telekoma Srbije

Jedna od najvećih i najuspešnijih kompanija u vlasništvu države koja, osim u Srbiji, posluje u još nekoliko susednih država, nalazi se pred velikim promenama. Iako još nisu donete sve odluke vezane za prodaju Telekoma – akcionarskog društva čijih 20 odsto akcija poseduje grčka telekomunikaciona kompanija OTE (30 odsto u vlasništvu Dojče telekoma), a ostatak država kroz preduzeće PTT Saobraćaj Srbija – procedura za pronalaženje privatizacionog savetnika je u toku i moglo bi se očekivati da deo Telekoma bude prodat najranije početkom iduće godine. O vrednosti Telekoma mnogo se nagađalo, kao i o potencijalnim kupcima, ali, za sada, ništa od ovih podataka nije niti poznato, niti pouzdano, a poslednju reč imaće Vlada Srbije.No, verovatno još veća promena s kojom se suočava Telekom jeste početak liberalizacije koja će drastično izmeniti stanje na čitavom tržištu informacionokomunikacionih tehnologija. U oblasti fiksne telefonije, Republička agencija za telekomunikacije (Ratel) prošle i ove godine dodelila je licence još dvema firmama – Telenoru i Media Worksu. I dok će prva početi da nudi svoje usluge najverovatnije tek iduće godine, Media Works već narednih dana počinje s promocijom svojih usluga u oblasti fiksne telefonije. O liberalizaciji tržišta telekomunikacija i tome kako Telekom očekuje konkurenciju, kao i o drugim temama – internet uslugama, televiziji, prihodima i budućem razvoju tehnologija u Srbiji – razgovarali smo s jednim od ključnih ljudi u ovom preduzeću, Vladimirom Lučićem, direktorom Direkcije za komercijalne poslove Telekoma Srbija.

Da li se Telekom priprema za konkurenciju u fiksnoj telefoniji i na koji način?

Telekom Srbije je odavno spreman za ulazak konkurencije u fiksnu telefoniju. Zato smo u poslednje dve godine više puta apelovali da se tržište liberalizuje. U Telenoru smo dobili jakog konkurenta, što smo, moram priznati, i priželjkivali s obzirom na to da nam iskustvo iz mobilne telefonije, gde smo dominantan operator, govori da borba s jakim konkurentima donosi bolji kvalitet usluge korisniku i, s druge strane, veću zaradu operatoru. Naša strategija u fiksnoj telefoniji je konvergencija servisa, odnosno objedinjavanje usluga u različite pakete, inače strateško opredeljenje većine telekom operatora u svetu. Jedna od prvih usluga koje smo ponudili korisnicima s tom namerom bio je „femili plus paket“, prva usluga na našem tržištu, a verovatno i u regionu, koja objedinjuje internet, fiksnu i mobilnu telefoniju. Takođe, tražimo rešenja koja će odgovoriti na sve specifičnije potrebe naših korisnika fiksne telefonije, u čemu nam pomažu i iskustva u mobilnoj. Verujemo da korisnici danas mahom žele da se dobri primeri iz mobilne telefonije prenesu i u fiksnu tako da smo u prethodnom periodu ponudili više usluga koje omogućavaju pre svega znatne uštedu u fiksnoj telefoniji.

U Telekomu često ističu da tu konkurenciju rado očekuju jer će ona podstaći razvoj. Za koliko godina bi, prema Vašoj oceni, građani mogli da primete takmičenje konkurenata kakvo danas imamo u oblasti mobilne telefonije?

Mobilna telefonija se sama po sebi vrtoglavo razvija pa se konkurenti takmiče, osim u cenama, i u novim servisima i modelima telefona. U fiksnoj telefoniji je broj usluga znatno manji pa konkurencija neće biti tako dinamična kao u mobilnoj telefoniji. Očekujem da će do pune tržišne utakmice doći sredinom sledeće godine kada Telenor krene da nudi svoju uslugu fiksne telefonije.

Telekomu često zameraju da sporo rešava problem s dvojničkim vezama, kao i da sporo uvodi nove linije u ruralne oblasti. Očekujete li da će se građani koji imaju ove probleme okrenuti Telekomovoj konkurenciji u oblasti fiksne telefonije?

Ne odustajemo od plana modernizacije fiksne telefonije, štaviše, u izgradnju mreže u narednom periodu uložićemo dvadeset milijardi dinara. S druge strane, bićemo srećni ukoliko naša konkurencija preuzme deo tereta lošeg tehnološkog nasleđa. Što se tiče sporosti u rešavanju problema dvojnika, o tome se može diskutovati. Do pre nekoliko godina samo polovina Srbije je imala digitalne centrale, a danas je stepen digitalizacije prešao 98 odsto. Preostali broj analognih centrala, posebno u Beogradu, više je problem dobijanja odgovarajućih dozvola za izvođenje radova pošto je Telekomu svakako u interesu da što većem broju korisnika ponudi napredne usluge koje počivaju na novijoj tehnologiji. Dobra iskustva postoje i u pružanju usluge putem bežične fiksne telefonije kojom možemo da ponudimo usluge fiksne telefonije građanima koji žive na područjima gde je teško graditi standardnu pristupnu mrežu.

Da li ste zadovoljni interesovanjem građana za uvođenje usluge IPTVa?

Broj korisnika open IPTVa je u stalnom porastu i verujemo da će taj trend sigurno trajati. Sve je više korisnika koji povezuju priče o digitalizaciji Srbije s našom IP televizijom, koja je praktično uvertira za plasman digitalnog signala u Srbiji. Do 2012. svako domaćinstvo će morati da ima „set top boks“, uređaj za distribuciju digitalnog signala, a uz open IPTV ga već sada dobijaju besplatno. Da ne govorimo o drugim prednostima IP televizije kao što su kvalitet slike, tona, snimanje sadržaja i arhiva filmova. Isto tako, ovako brz rast popularnosti interneta premašuje sva ranija predviđanja tako da će IPTV kao gotovo neograničena platforma tek dobiti novu dimenziju.

Možete li nam reći kako izgledaju poslednji finansijski podaci o poslovanju Mobilne telefonije Srbije? Da li je Telekom njima zadovoljan?

Telekom Srbije jedan je od retkih telekom inkumbenata u regionu, pa i u Evropi, koji je ekonomski tešku 2009. godinu završio u plusu. Ukupni prihodi rasli su za šest odsto, a profit za čak 200 procenata. Mobilna telefonija beleži standardni rast prihoda i broja korisnika i pored toga što se tržište približilo stepenu zasićenja. mt:s je prihode povećao za pet odsto u odnosu na 2008, dok je dobit veća za oko 70 odsto. Imamo preko šest miliona korisnika, od čega 1,3 miliona u postpejdu, što predstavlja rast od 14 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Na konferenciji „Umrežimo Srbiju“ govorilo se mnogo o budućnosti informacionokomunikacionih tehnologija i razvoju do 2012. godine. Kako vi vidite telekomunikaciono tržište Srbije 2012. godine?

U sledećih deset godina predviđam značajne promene na telekomunikacionom tržištu. Mobilni internet će biti glavni generator budućeg razvoja interneta u svetu. Sada u svetu ima četiri i po milijarde običnih korisnika i 600 miliona mobilnih internet korisnika. Procenjuje se da će 2014. godine broj običnih telefonskih korisnika biti oko sedam milijardi, a mobilnih internet korisnika oko tri milijarde. Što se tiče fiksne telefonije, broj internet korisnika će rasti do 2014. godine, kada očekujem zasićenje kada je u pitanju fiksni internet priključak. Procenjujem da će u Srbiji biti oko 1,2 miliona ADSL priključaka do kraja 2012. Što se tiče kablovske televizije i IPTVa, u tom segmentu veliki izazov nametnuće konkurencija globalnih igrača kao što je Gugl. Potpuno je realan scenario po kome ćete za deset godina preko TV ekrana pristupiti direktno preko interneta Gugl televiziji. Mobilni operateri će u sledeće dve godine nuditi veliki izbor smart telefona koji će dovesti do znatnog povećanja korišćenja 3G interneta. Mi smo na vreme shvatili kuda ide razvoj i krajem 2006. godine pustili komercijalnu 3G mrežu. Telekom sada ima 47.000 mobilnih internet korisnika, ali se do kraja godine očekuje da će taj broj biti 100.000. Ako se ostvare naša predviđanja, do 2015. godine imaćemo oko dva miliona mobilnih internet korisnika (putem 3G modema i smart telefona) samo u Mt:s mreži. Mreža četvrte generacije (LTE), koja je praktično pred vratima, samo će doprineti boljoj implementaciji servisa. Njena ekspanzija će realno krenuti krajem ove decenije.

Liberalizacija pre privatizacije

Slobodan Đinović, direktor kompanije Media Works

Osim kao vlasnik jednog od vodećih internet provajdera u Srbiji, Sezamproa, kompanija Media Works poznata je i kao prvi konkurent Telekoma Srbije u fiksnoj telefoniji. Iako se u javnosti kao vlasnik druge licenca za pružanje usluga fiksne telefonije najčešće navodi Telenor, zapravo je mnogo ranije to postao Media Works, koji od prošlog leta poseduje licencu CDMA. Kompanija je ubrzo počela da gradi sopstvenu infrastrukturu, a za nekoliko dana počeće i s pružanjem ovih usluga. Inače, tehnologija CDMA, prema nekim karakteristikama, ima mnogo sličnosti s fiksnom telefonijom: treba izgraditi bazne stanice, ali se jednom baznom stanicom može pokriti mnogo veći broj korisnika nego kad je u pitanju mobilna telefonija. I, kao i kod mobilne telefonije, vlasnik jednog CDMA broja može da promeni boravište a da ne mora da promeni broj telefona. Sa Slobodanom Đinovićem, direktorom Media Worksa, razgovarali smo o situaciji na tržištu telekomunikacija.

Kako teku pripreme za početak pružanja usluga fiksne telefonije?

Postavljanje infrastrukture u Beogradu i u još nekoliko većih gradova je manje ili više gotovo. Spremni smo da krenemo s pružanjem usluga fiksne telefonije. Imali smo duži zastoj iako smo tehnički bili spremni još pre nekoliko meseci. Morali smo da sačekamo na sklapanje interkonekcionih ugovora jer bez toga ne bi bilo smisla pružati usluge. Pri tome smo imali veliki problem s drugim fiksnim operaterom, Telekomom Srbije, u razumevanju toga kolike bi trebalo da budu cene razmene saobraćaja. Pošto nismo mogli da se dogovorimo, Ratel je preuzeo medijaciju i doneo odluku. Nismo njome zadovoljni, a nije ni Telekom, ali je poštujemo. Očekujem da ćemo sledeće nedelje početi da pružamo komercijalnu uslugu.

Koliko ste pokrili Beograd? Da li građani bar iz centralnih gradskih opština sada mogu da vam se jave i zatraže usluge fiksne telefonije?

Ne samo iz centralnih već i iz prigradskih. Pristup internetu je moguć već danas, a fiksnoj telefoniji sledeće nedelje. Što se toga tiče, očekujem da nećemo imati problema. Imamo, međutim, veoma mnogo problema kada su u pitanju pojedinačne bazne stanice. Ne znam da li vam je poznato, ali novi zakon o izgradnji je stupio na snagu, ali nema podzakonskih akata i nisu usklađena pravila i procedure koje je on propisao. Zato trenutno muku mučimo da se uskladimo i dođemo do upotrebne dozvole za bazne stanice. S obzirom na to da smo licencu dobili i platili još pre godinu dana i da smo dugo morali da čekamo da započnemo s radom, počeli smo da rešavamo problem pojedinačno za svaku baznu stanicu tako što smo se obraćali službama za koje smatramo da su nadležne i da mogu da nam reše problem. Nadamo se da će uskoro ti podzakonski akti biti usvojeni i da će biti oformljen jedan uniformni sistem koji će nam omogućiti da radimo. Stvar je trenutno toliko komplikovana da se postavljanje jedne antene izjednačilo po proceduri sa izgradnjom zgrade.

Usluge fiksne telefonije koje počinjete da pružate mogu da budu zgodne i ljudima iz ruralnim oblasti, koji do sada nisu imali tehničke mogućnosti da dođu do telefona. Javljaju li se zainteresovani iz takvih sredina?

Stigao nam je veliki broj elektronskih poruka od organizovanih grupa građana koji žele ovu uslugu. Već smo prisutni u nekim ruralnim opštinama s infrastrukturom, koju ćemo još ojačavati da bismo mogli do kraja godine da pružamo uslugu i u tim nerazvijenim oblastima. To je ujedno i uslov koji nam je postavljen prilikom kupovine licence. Naša obaveza je da pokrijemo 20 odsto ruralnog područja, a plan je da pokrijemo i više, i to pre svega opštine južne Srbije, ali i u druge delove jer svuda ima korisnika koji imaju dvojničke veze ili su bez telefona. S druge strane, ima i ljudi koji žele širokopojasni internet, a ne mogu da ih opsluže ni kablovski operateri ni ADSL provajderi zbog problema s infrastrukturom. Takođe ćemo biti interesantni onima koji žele nove pakete, sisteme tarifiranja i objedinjene usluge.

U Srbiji se mnogo raspravlja o tome da li je fiksna telefonija najjeftinija u regionu. Vi nudite usluge koje će imati svoju cenu, ali verujete da će građanima ipak biti interesantne?

Građani treba da očekuju da će uvođenjem konkurencije paket objedinjenih usluga znatno pojeftiniti. Fiksna telefonija u Srbiji realno jeste najjeftinija, ali će prodaja usluga u paketima (telefon, internet) omogućiti da se te usluge kupuju za manje novca nego kad se kupuju odvojeno. Konkurencija vodi do smanjenja cena, to smo videli kada je u pitanju mobilna telefonija, i mislim da će i korisnici u fiksnoj biti zadovoljni. Verovatno će  prvom trenutku otpasti neki inicijalni troškovi, na primer, biće niža inicijalna taksa za uvođenje telefonske linije.

Na konferenciji „Umrežimo Srbiju“ govorilo se i o tome da li je tržište telekomunikacija formalno ili stvarno liberalizovano. Kao teče liberalizacija po vašoj oceni? Da li ste optimistični?

De fakto, jeste liberalizovano zato što na papiru imate konkurenciju u gotovo svim segmentima telekomunikacija. De jure, ne bih se složio da je liberalizovano. Kada govorimo o infrastrukturi, nema još mnogo prostora za konkurenciju operatoru znatnog tržišnog udela – Telekomu. Što se kablovskog operatora tiče, i tu imate jednog s velikim tržišnim udelom – mislim na SBB. Ni u jednom ni u drugom slučaju praktično nemate otvoren pristup njihovoj infrastrukturi po troškovnom modelu koji bi bio u potpunosti jasan i koji bi mogli da primenjuju i drugi operatori. Zato tržište nije liberalizovano. Ipak sam optimista jer smo svedoci da je regulator u poslednje vreme počeo da rešava te probleme i polako dolazimo u poziciju da možemo da počnemo da ostvarujemo ono što nam je zakonom i licencom zagarantovano. Nadam se da će to ići sve bržim tempom. S druge strane, nalazimo se pred privatizacijom Telekoma i mislim da bi bilo veoma loše da se tržište ne liberalizuje pre same transakcije. Ako se to ne uradi, onda ćemo prodati monopol i obesmisliti apsolutno sve buduće investicije u sektoru. Pitanje je da li će država uvideti da je slobodno tržište dugoročna prilika na osnovu koje će dolaziti mnoge investicije jer će tržište biti primamljivo i otvoreno ili će se za malo višu cenu prodati de fakto monopol i ostvariti malo viši prihod. Takvu grešku napravile su neke države u okruženju i mislim da su njihova tržišta danas čak zatvorenija od našeg. U telekomunikacijama smo do sada imali investicije preko milijardu evra, a u to ne računam Telekom i Telenor. Ako njih obesmislite, onda dovodite u pitanje sve potencijalne.

Koliko se trudite da stalno unapređujete te usluge, omogućite brže veze, niže cene? Kakva je vaša politika?

Jednačina kaže sledeće: broj korisnika uta prosečna cena po korisniku jednako je neki prihod koji mi ostvarujemo. Iz tog prihoda moramo da izdvojimo operativne troškove i kapitalne izdatke da bismo mogli ostatak da investiramo. U ovom momentu imamo iracionalnu situaciju na tržištu – ponašamo se šizofrenično. S jedne strane, ušli smo u konsolidaciju tržišta jer, složićete se, nemoguće je da imamo 25 različitih operatera koji nude iste usluge. Međutim, pitanje je šta država kao motiv postavlja pred potencijalne korisnike interneta. Ako kupite ADSL od nas i imate pristup internetu, vi ćete koristiti imejl i pristupićete Fejsbuku ili ćete otvoriti neku stranicu da se informišete. Ali, nema nijedne procedure koja omogućava da nešto uradite preko interneta: da prijavite porez, da izvadite lična dokumenta i slično, već se i danas čeka na šalterima. Dok se to ne promeni, mi ćemo prodavati samo pristup internetu koji će naši klijenti koristiti da pristupe Fejsbuku i provere elektronsku poštu. S pravom će se pitati zašto za to plaćaju 1500 dinara ako mogu da plate 10 dinara za dajlap nalog ili da kupe neki drugi jeftin internet lošeg kvaliteta.

Mnogo se govorilo o strategiji razvoja informacionih tehnologija. Stekla sam utisak da niste optimista kada je reč o razvoju tržišta. Kakva je vaša slika Srbije 2012. godine? Šta očekujete da će se do tada rešiti i promeniti?

Nisam pesimističan, već nezadovoljan jer mislim da neke stvari mogu da idu mnogo brže. Mislim da je najveći problem u tome što određeni sistemi u poslovnom domenu misle da mogu da zaustave život i razvoj, ali to se ne dešava. Onda sve nas teraju da uđemo u neregulisane delove tržišta i da pokušavamo da se dovijamo da dođemo do krajnjeg korisnika. Čuli ste na konferenciji od profesora Radunovića iz Ratela koliko se čeka na dozvole ili licence od trenutka kada firma pokaže zainteresovanost do trenutka kada ih zaista dobije. Prođe nekoliko godina, a za to vreme desi se čitava tehnološka revolucija. Mi imamo licencu za WiMAX od 2002. godine i još nismo ostvarili u punom smislu prava koja smo dobili njenom kupovinom. WiMAX je na zalasku kao tehnologija, a mi nismo videli korist od toga. Plašim se da se situacija neće promeniti ako ne promenimo pogled na suštinu. Ipak, nama je ovo tržište interesantno i mi smo odlučni da ostanemo ovde i ostvarimo rezultate. Garantujem vam da i hoćemo, samo mislimo da bismo mogli mnogo više da ostvarimo. U ovom sistemu svi se ponašamo kao neprijatelji koji jedni drugima zadiru u udele, ali to je lažna predstava. Jer, ako imate 100 posto na tržištu,  i ne zarađujete, šta će vam ono? Ali nije kriv Telekom jer u njemu rade živi ljudi koji se trude da urade što je više moguće. Da vama daju tu mogućnost, i vi biste isto radili.

Elektronski dokumenti

Nebojša Vasiljević, pomoćnik ministra za informaciono društvo, Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo

O značaju bližih veza između informacionokomunikacione tehnologije (IKT) i ekonomije govorilo se i na drugom panelu Konferencije „Umrežimo Srbiju“. Koliki je značaj IKTa za konkurentnost zemlje, bio je jedan od povoda za razgovor s Nebojšom Vasiljevićem, pomoćnikom ministra za informaciono društvo u Ministarstvu za telekomunikacije i informaciono društvo.

Kada će sve usluge euprave biti dostupne?

Naš plan je da se do kraja 2011. godine zaokruži prva faza razvoja euprave, što znači da su sve ili gotovo sve prioritetne usluge euprave dostupne, da su realizovana glavna sistemska rešenja na nivou države, da su implementirani ili unapređeni pojedini informacioni sistemi unutar organa i da su napravljene odgovarajuće zakonske i organizacione promene.U narednim nedeljama ćemo zvanično pustiti u rad unapređen portal eUprave sa značajnim brojem novih elektronskih servisa, uključujući pojedine usluge Agencije za privredne registre, Ministarstva unutrašnjih poslova, Republičkog geodetskog zavoda, Poreske uprave, Nacionalne službe za zapošljavanje, privrednih sudova, mnogih lokalnih samouprava i drugih institucija. U više institucija su u toku projekti koji će dalje omogućiti nove elektronske usluge.

Da li će napokon biti omogućeno podnošenje zahteva elektronskim putem?

Glavni sistemski projekat kojim ćemo se baviti ove godine jeste uvođenje elektronskih dokumenata u poslovanje organa državne uprave, jer ne možemo daleko stići sa elektronskim uslugama, ako za elektronski podnete zahteve imamo papirno rešavanje predmeta.

Pored toga planirano je i povezivanje registara i evidencija.

Tačno. Drugi važan sistemski projekat je uvođenje Xroad sistema koji je našoj zemlji donirala Republika Estonija i koji predstavlja najbolju evropsku praksu za povezivanje registara i evidencija. Time se stvara tehnička infrastruktura za realizaciju principa da se od stranaka ne traže potvrde iz evidencije i registara drugih organa, već da se po službenoj dužnosti ti podaci pribave.

Da li Srbija ima odgovarajuće propise za primenu tih rešenja?

Ova sistemska rešenja su praćena odgovarajućim prilagođavanjima propisa. Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu je već pokrenulo proceduru usvajanja nove Uredbe o elektronskom kancelarijskom poslovanju i Nacrta izmena i dopuna zakona o državnoj upravi, a u izradi je i nov Zakon o opštem upravnom postupku.

U kakvom je stanju informaciono komunikaciona struktura organa državne uprave?

Započeti su i projekti koji će značajno ojačati informacionokomunikacionu infrastrukturu u okviru organa državne uprave, pored toga što će doprineti obezbeđivanju novih elektronskih servisa. Tu pre svega mislimo na projekat koji finansira EU u okviru programa IPA 2010. Sveobuhvatnim aktivnostima, koje uključuju koordinaciju nadležnih državnih organa, na putu smo uspešne realizacija ambicioznog plana razvoja euprave.

U korak sa svetom

II Panel: Konferencija „Umrežimo Srbiju 2010.“

U Srbiji se konačno nešto dešava. Ostalo je da se uradi mnogo više nego što je postignuto; moramo da ubrzamo razvoj.“ Ovako je Nebojša Vasiljević, pomoćnik ministra za telekomunikacije i informaciono društvo, sumirao ocene koje su vrhunski IT stručnjaci o razvoju ove oblasti izneli tokom drugog panela konferencije „Umrežimo Srbiju 2010“, održane u 21. maja u hotelu Hajat u Beogradu.
U ovom delu konferencije, o tome dokle se stiglo s razvojem IKTa (Informacionokomunikacionih tehnologija), šta su problemi i kuda treba da idemo, govorili su uglavnom čelnici beogradskih predstavništava velikih svetskih kompanija – Franc Šerz, reionalni direktor HjulitPakarda, Vladan Živanović, generalni direktor Majkrosofta, Iris Džeba, generalna direktorka IBMa, Klod Kolaro, generalni direktor Orakla, kao i domaćih firmi: Janoš Žemberi, predsednik UO SAT TRAKTa, i Nenad Saković, generalni direktor NES komjunikejšnsa.

Osim Nebojše Vasiljevića, koji je bio i moderator, kratke prezentacije imali su i Damir Baralić, direktor Republičkog zavoda za informatiku i internet, i Slobodan Nedeljković, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova.Pre dva dana Evropska komisija usvojila je novu strategiju „Digitalna agenda za Evropu“. Njen cilj je da pruži ekonomski i socijalni boljitak zasnovan na ultrabrzom internetu. To je ilustracija sve bliže veze između interneta, IKTa i ekonomije, i veoma je vezana za temu naše konferencije jer se iza svega krije prepoznavanje značaja IKTa za konkurentnost zemlje, rekao je na početku drugog panela Nebojša Vasiljević pozivajući ostale govornike da redom predstave preduzeća iz kojih dolaze i da daju ocene o razvoju informacionih tehnologija u Srbiji.

Damir Baralić, direktor Republičkog zavoda za informatiku i internet, predstavio je jedan od projekata koji bi mogao znatno da doprinese razvoju i masovnijoj upotrebi IKTa. On je prikazao portal iuprava na adresi www.euprava.gov.rs, na kome građani i preduzeća mogu da dobiju veliki broj ličnih i poslovnih dokumenata i podataka, kao i da prate najnovije vesti vezane za korišćenje elektronskih usluga i elektronske javne rasprave o zakonima i drugim propisima, kao i da naruče i preuzmu lična dokumenta, pa čak i da dobiju pripremljenu uplatnicu za taksu za izdavanje tih dokumenata. Što se privrede tiče, oko 30 organa na ovom portalu nudi pedesetak usluga, objasnio je Baralić navodeći da su među njima ministarstva zdravlja, prosvete, unutrašnjih poslova i Republički geodetski zavod. Kao izuzetno naprednu lokalnu samoupravu on je izdvojio Opštinu Loznica koja je ponudila čak tridesetak usluga.

Slobodan Nedeljković, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i načelnik sektora za analitiku, telekomunikacije i informacione tehnologije, na početku svoje prezentacije rekao je da Ministarstvo unutrašnjih poslova obećava građanima veliko angažovanje u oblasti IKTa. Nedeljković je otkrio nekoliko informacija zanimljivih za sve građane, pre svega, vezane za lična dokumenta. Najpre, saobraćajne dozvole s čipom policija će početi da izdaje od septembra. Osim toga, dodao je Nedeljković, MUP je u poslednjih sedam godina znatno unapredio svoje IKT kapacitete. On je kao primer izdvojio izdavanje biometrijskih pasoša i naveo da je Srbija među prvim državama u Evropi čiji pasoši sadrže podatak o otisku prsta. Na pitanje publike koliko je do sada izdato ličnih karti s čipom, Nedeljković je odgovorio da od 1.800.000 novih ličnih karata, oko 75 odsto ima čip. Konačno, odgovarajući na pitanje iz publike o tome kada će sve ustanove dobiti čitače novih ličnih dokumenata, on je objasnio da je obaveza organa i kompanija da ih sami nabave, a da policija besplatno daje softver za čitače. „Nadam se da iduće godine u ovo vreme neće biti problema i neprijatnosti vezanih za lična dokumenta“, zaključio je Nedeljković.

Franc Šerz, regionalni direktor HjulitPakarda, jedne od vodećih svetskih kompanija iz oblasti IKTa, koji u Beogradu boravi i radi tek nekoliko meseci, uporedio je situaciju u Srbiji sa situacijom u drugim državama i pomenuo nekoliko oblasti IKTa u kojima su unapređenja dobrodošla. „Mnogo sam posmatrao tržište, ali i podršku koju Vlada Srbije pruža IKTu. Moj utisak je da se konačno nešto dešava i vidi se napredak. To nije bio slučaj ranijih godina“, rekao je Šerz na početku svog izlaganja. Poredeći Srbiju s Austrijom iz koje potiče, kao i drugim državama s čijim je iskustvima u razvoju IKTa upoznat, Šerz je zaključio da u Srbiji pitanje napretka nije toliko vezano za puku tehnologiju, već za to kako je koristimo i kako za nas ta tehnologija radi.
„Pre pet godina Majkrosoft je u Srbiji otvorio razvojni centar u kome se osmišljavaju proizvodi koji se prodaju u celom svetu. U njemu radi oko 40 ljudi na koje smo veoma ponosni i oni su pokazali i dokazali kvalitet i opstali i u krizi. Mislim da Srbija tu vrstu vidljivosti ne koristi dovoljno“, rekao je Vladan Živanović, direktor srpskog predstavništva Majkrosofta podsećajući na početke i dosadašnji razvoj preduzeća. Istakao je da predstavnici kompanije na čijem je čelu o konkurentnosti naše zemlje mnogo razgovaraju s investitorima koji razmišljaju u dolasku u Srbiju. „Mi stalno pokušavamo da podignemo vidljivost, i to pre svega, naših partnera.“ Jedan od brojnih načina za promovisanje Srbije kao tehnološki napredne države je takmičenje za mlade u tehnologiji, na kome naši predstavnici uvek zauzmu visoke pozicije, naveo je Živanović.

Generalna direktorka IBMa Iris Džeba složila se s ostalim govornicima da uspešna društva moraju da se oslone na ekonomiju, bezbednost i IKT. „Želimo da iskoristimo dobra iskustva. Odustali smo od ideje statičke infrastrukture i zamisli da tehnologija treba da pruži uslugu – ona treba da pruži rešenja. Naša strategija je dinamička infrastruktura. IBM ima veliko iskustvo u svetu i u okruženju i zato smatram da za tehnološka rešenja ne treba da se odlučujemo pre nego što se upoznamo s tuđima i pre nego što ih isprobamo“, navela je Džeba.

Mišljenje o razvoju IKTa predstavio je i Nenad Saković iz NES komjunikejšnsa. On je naveo nekoliko efekata IKTa na privredu. Saković je podsetio da IKT čini znatan udeo u bruto društvenom proizvodu, ali i da spoljnotrgovinska razmena u ovoj oblasti  ima negativan bilans  jer Srbija ne izvozi informacione tehnologije, za razliku od drugih zemalja, već uglavnom imamo unutrašnji promet. „To je jedan od odgovora na pitanje zašto nismo toliko prepoznatljivi u svetu“, rekao je Saković dodajući da su indirektni efekti IKTa na privredu još manje vidljivi. On je kao primer naveo podatak koji je pre nekoliko godina čuo od visokog predstavnika Simensa da se u Nemačkoj oko 55 odsto povećanja produktivnosti moglo pripisati IKTu.

Generalni direktor srpskog predstavništva kompanije Orakl, vodeće u svetu u oblasti baza podataka, naveo je nekoliko problema s kojima se, prema njegovom mišljenju, suočava sektor informacionih tehnologija u Srbiji. Govoreći o konkurentnosti IKT industrije, on  je naveo da  imamo najnovije  tehnologije i da su sve najveće svetske kompanije već prisutne na srpskom tržištu. „Pravimo prve korake u informacionim tehnologijama, ali ključni tek treba da se dogode“, rekao je Kolaro. On je rekao da se u Srbiji ne zna mnogo o primeni tehnologija i da treba da radimo na podizanju nivoa znanja u oblasti IKTa. Kolaro je naveo da je, za razliku od Majkrosofta, Orakl propustio priliku da u Srbiji napravi nešto poput razvojnog centra. Kao razlog zbog koga je u susednoj Bugarskoj, a ne u Srbiji, osnovano veliko predstavništvo Orakla s 1500 zaposlenih naveo je to što je poznavanje stranih  jezika u Bugarskoj mnogo raširenije.

O svom poslovanju u Srbiji, kao i konkurentnosti, govorio je i Vladimir Popović, direktor kompanije SAP koja stvara takozvana ERP rešenja za upravljanje poslovnim procesima. On je, navodeći uspešna preduzeća koja koriste takva rešenja poput Hemofarma i PTTa, objašnjavao kako aplikacije mogu da podignu konkurentnost preduzeća i države. Svoje preduzeće ukratko je predstavio i Janoš Žemberi, predsednik upravnog odbora kompanije SAT TRAKT koja posluje u čitavom regionu. Govoreći o svojim iskustvima u izgradnji infrastrukture, konkretno, optičkih kablova, on je napomenuo da je jedna od prepreka za poslovanje u Srbiji slaba upućenost državne uprave.