SB: Srbija samo otežava poslovanje

Beograd -- Srbija je po uslovima poslovanja pala za četiri mesta na 92. poziciju od 183 zemlje, navodi se u izveštaju Svetske banke i Međunarodne finansijske korporacije.

Sa tom pozicijom, Srbija bez Kosova našla se na začelju u poređenju sa zemljama EU, ali i regiona, navodi se u Izveštaju o uslovima poslovanja za 2012 (Doing Business).

Od članica EU iza Srbije je samo Grčka, na 100. mestu, a u regionu Bosna i Hercegovina - na 125. poziciji, kao i Kosovo, koje je posebno rangirano u izveštaju i našlo se na 117. mestu.

Albanija je na 82. mestu, pet mesta niže nego prošle godine, Hrvatska je nazadovala za jedno mesto na 80, Crna Gora je stagnirala na 56. poziciji iako je sprovela tri reforme, a najbolja u regionu je Makedonija, koja se pomakla za 12 mesta na 22. poziciju sa sprovedenim reformama u četiri oblasti obuhvaćene izveštajem.

Kada je reč o Srbiji, ona je sprovela reforme u domenu upisa nepokretnosti uvođenjem ubrzane proceure i u domenu rešavanja nesolventnosti. Po upisu nepokretnosti, Srbija se tako našla na 39. mestu, sa 6 procedura, trajanjem od 11 dana i troškom od 2,8 odsto vrednosti nepokretnosti, a prošle godine bila je na 100. poziciji.

U rešavanju nesolventnosti, Srbija je i dalje ispod proseka - na 113. mestu, sa procedurom u trajanju od 2,7 godina, troškovima u visini 23% ukupne imovine i stepenom povraćaja od 24,4 centi na dolar.

Srbija najbolji pokazatelj ima u dobijanju kredita - tu je na 24. mestu sa visokim ocenama u pogledu prava, dubine informacija o kreditima i pokrivenosti odraslih osoba privatnim kreditnim biroom.

Kada je reč o plaćanju poreza, u Srbiji je potrebno 66 uplata godišnje, što oduzima 279 sati, a ukupna poreska stopa je 34 odsto profita.

Maroko - reformator No 1

U svetu je u 2010-2011. godini 125 privreda sprovelo ukupno 245 reformi za pojednostavljivanje poslovanja, što je 13 odsto više nego prethodne godine.

U privredama sa nižim i nižim srednjim prihodima po stanovniku, veći deo reformi nego prethodnih godina odnosio se na jačanje sudova, poboljšanje režima nelikvidnosti i zaštitu investitora.

Rešavanjem nesolvenosti se, osim Srbije, pozabavilo još 28 privreda, što je više nego ikada.

Najveći reformator bio je Maroko, sa reformama u tri oblasti - građevinskim dozvolama, zaštiti investitora i plaćanju poreza. Ta zemlja je skočila sa 115. na 94. poziciju.

Na drugom mestu je Moldavija, sa skokom za 18 mesta na 81, a na trećem mestu Makedonija, sa poboljšanjem za 12 mesta na 22. poziciju.

Makedonija je unapredila situaciju u čak četiri oblasti - izdavanje građanskih dozvola, upis nepokretnosti, dobijanje kredita i rešavanje nesolventnosti.

Srpski dug raste 110 evra u sekundi

Beograd -- Prošlog meseca je zaduženje države uvećano za čak milijardu evra u odnosu na kraj avgusta i stiglo je na ukupno 14,7 milijardi evra, ili 44,4 odsto BDP-a.

Srbija se ove godine zaduživala neverovatnih 9,5 miliona evra dnevno, odnosno 110 evra u sekundi.

Prošlog meseca je zaduženje države uvećano za čak milijardu evra najvećim delom po osnovu prodaje evroobveznica. Upada u oči i to da je prošlo samo godinu dana od kada se država obavezala da se neće zaduživati preko zakonskog ograničenja od 45 odsto BDP-a.

"Ili Srbija nije siromašna kao što to misle njeni građani, pa se zadužuje jer ima odakle da vrati, ili državni vrh ne haje preterano za standard budućih generacija. Rekao bih ipak da je ovo drugo", kaže ekonomista Nikola Fabris.

On ističe da postoji rizik da se probije granica javnog duga. Fabris navodi da "taj rizik može biti uzrokovan i samo manjim ostvarenjem bruto domaćeg proizvoda od planiranog, jer se onda smanjuje osnovica u odnosu na koju poredite javni dug".

"To što je Srbija tako blizu 'crvene' granice jasno pokazuje da je došlo vreme da se troši onoliko koliko se zarađuje. Da moraju da se uravnoteže prihodi i rashodi i da nema više zaduživanja na uštrb standarda budućih generacija. Mora da se uradi ozbiljna fiskalna konsolidacija. Smanjenje javnih rashoda i uvećanje prihoda obezbediće da ne pređemo tu granicu", objašnjava Fabris.

Prema mišljenju ekonomiste Ljubodraga Savića, upravo će tu biti kamen spoticanja, jer Srbija 50 godina nije naučila da se prilagodi da troši onoliko koliko proizvede.

"Ubeđen sam da je srpski javni dug već prešao granicu od 45 odsto BDP-a. Jer BDP se kod nas ne obračunava baš onako kako bi trebalo. On se računa u tekućim cenama i po pravilu je uvek prikazan veći nego što je u realnosti", kaže on.

Savić dodaje da se boji "iako će mnogi analitičari sada da mudruju i porede Srbiju sa Evropom, gde je javni dug na 60 i više odsto BDP-a, da ulazimo u period kada će nas ekonomska kriza pogoditi mnogo jače nego pre tri godine".

"Iz tog ugla posmatrano, trebalo bi očekivati da će država biti prinuđena da traži načine da se još više zadužuje. Tendencija ubrzanog zaduživanja nam sledi i tu nema dileme", smatra Savić.

Kako pojašnjava, u ovako teškoj ekonomskoj situaciji jedini recept je da se Vlada Srbije odrekne svih mogućih troškova ministarstavai raznih agencija koje crpe ogroman novac iz budžeta, a ne daju nikakav doprinos.

"Samo u javnim preduzećima imamo bezobrazno mnogo zaposlenih i jako visoke plate. Vlada mora mnogo ozbiljnije da radi nego do sada, da podstakne proizvodnj, jer nas jedino njen rast može izvući. Naravno da će država učiniti sve da zvanično statistički javni dug ne pređe granicu od 45 odsto BDP-a. Realnost će pokazati da smo je sigurno već prešli", kategoričan je Savić.

S druge strane, u Fiskalnom savetu su iznenađujuće mirni. Tvrde da se država zadužila više nego što je bilo potrebno u ovoj godin, pa će imati i za pokrivanje deficita i vraćanje dugova. Član Saveta Vladimir Vučković kaže da su njihove procene da je ovo najviša granica javnog duga u ovoj godini i da se neće preći ona zakonska.